Alarmantne klimatske promene: Naučnici upozoravaju na dramatične promene na Zemlji

Klimatske promene su sve veća pretnja.

Novija merenja, koja su prevazišla loša predosećanja, pokazala su da globalna zaliha morskog leda nikada nije bila manja, a temperature nastavljaju da rastu, što izaziva zabrinutost za budućnost planete.

Prema podacima Evropskog klimatskog centra Kopernikus, globalna zaliha morskog leda dostigla je istorijski minimum u februaru 2025. godine.

Na Arktiku su temperature bile čak 11 stepeni Celzijusa više od proseka, što predstavlja alarmantni trend u procesu globalnog zagrevanja.

Februar 2025. je, prema Koperniku, treći najtopliji februar u istoriji, a merenja pokazuju da su zalihe morskog leda na Arktiku i Antarktiku 7. februara bile rekordno niske – 16,04 miliona kvadratnih kilometara.

Samanta Berdžes, predstavnica Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, istakla je da februar 2025. nastavlja trend rekordnih temperatura koje su zabeležene u poslednje dve godine.

Ovaj pad leda ima duboke posledice za planetu – kada se morski led otopi, tamna okeanska voda zauzima njegovu poziciju i upija više toplote, čime se ubrzava proces globalnog zagrevanja, prenosi metropoliten.si.

Topljenje morskog leda: Posledice po klimu i ekosisteme

Topljenje morskog leda ima dugoročne posledice po vremenske prilike, ekosisteme i ljudske živote širom sveta. Ledene površine, koje su ranije reflektovale sunčevu svetlost, sada su zamenjene tamnim okeanskim vodama koje apsorbuju više toplote, što još više doprinosi zagrevanju planete.

Antarktički morski led u februaru 2025. bio je 26 odsto ispod proseka, dok je na Arktiku situacija još alarmantnija – tamo je zabeleženo 8 odsto manje leda od uobičajenih vrednosti za ovaj period godine.

Profesor Sajmon Džozi, okeanograf sa Nacionalnog okeanografskog centra Ujedinjenog Kraljevstva, upozorio je da visoke temperature mora i vazduha mogu sprečiti ponovno stvaranje leda tokom antarktičke zime, što dodatno komplikuje stanje na globalnom nivou.

Globalno zagrevanje i visoke temperature

Februar 2025. godine bio je čak 1,59 stepeni Celzijusa topliji u odnosu na predindustrijski period, a poslednji kvartal – od decembra do februara – bio je drugi najtopliji u istoriji merenja.

Iako su neki delovi Severne Amerike i istočne Azije imali niže temperature, drugi regioni, poput severnog Čilea, Argentine, zapadne Australije i jugozapadnih Sjedinjenih Država, zabeležili su temperature daleko iznad proseka.

Na Arktiku, prosečna temperatura u februaru bila je 4 stepena Celzijusa viša od proseka između 1991. i 2020. godine, dok su u blizini Severnog pola zabeležene temperature čak 11 stepeni više od uobičajenih vrednosti za ovaj period.

Zagrevanje okeana i globalne posledice

Okeani, koji igraju ključnu ulogu u regulisanju klime i upijanju viška toplote, već duže vreme beleže izuzetno visoke temperature. Februar 2025. postavio je drugi najviši zabeleženi srednji nivo temperature okeana za ovaj mesec. Stručnjaci su očekivali da će se toplotni talas smiriti nakon što je fenomen El Niño dostigao svoj vrhunac 2024. godine, ali rekordne temperature i dalje traju, što izaziva zabrinutost i pokreće pitanje da li postoje nepredvidivi faktori koji ubrzavaju zagrevanje.

Iako trenutno nije prekršen prag od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru, naučnici upozoravaju da bi se cilj iz Pariskog sporazuma mogao ubrzano udaljavati ako se emisija gasova staklene bašte nastavi rasti. Do sredine 2023. godine samo je jul imao temperature ispod ovog praga.

Neophodne mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte

Analize Kopernikove službe koriste podatke sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica, a prema podacima koji sežu još iz 1940. godine, naučnici zaključuju da je trenutni period verovatno najtopliji u poslednjih 125.000 godina. U svetlu ovih alarmantnih podataka, naučnici pozivaju na hitne i odlučne mere kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte, jer bez brzih akcija globalno zagrevanje može dovesti do još većih, nepredvidivih posledica po životnu sredinu i društvo.

Potrebne su globalne inicijative za smanjenje emisije štetnih gasova, kako bi se izbegle još drastičnije promene u klimi koje bi mogle ugroziti budućnost naše planete.