Hemostaza predstavlja odgovor organizma na povredu krvnog suda i krvarenje, a tromboza proces patološkog stvaranja „hemostatskog“ čepa unutar krvnog suda u odsustvu krvarenja. Tromboza predstavlja „prekomernu hemostazu na pogrešnom mestu“. Nastali ugrušak ili tromb dovodi do začepljenja vene ili arterije. Embolus je deo krvnog ugruška koji nošen krvlju, može da začepi krvni sud (najčešće u plućima i mozgu).
Najčešća stanja i bolesti koja povećavaju rizik od nastanka tromba su: dugotrajno ležanje u krevetu, porođaj, trudnoća, hormonska terapija, maligniteti, sedenje sa spuštenim nogama tokom dugotrajnih putovanja…
Antikoagulantna terapija sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje tromba, a ukoliko je tromb već nastao, onemogućava njegovo širenje. Antikoagulantni lekovi mogu da se primene parenteralno (heparini) i oralno (najčešće varfarin i acenokumarol).
Oralna antikoagulantna terapija (OAKT) se najčešće primenjuje u lečenju i sprečavanju duboke venske tromboze i plućne embolije, sprečavanju i lečenju tromboembolijskih događaja vezanih za akutni infarkt srca, moždani udar i fibrilaciju (treperenje) pretkomora. Neophodna je i u profilaksi kod veštačkih srčanih zalistaka.
OAKT se ne sme primenjivati u svim stanjima u kojima je rizik od krvarenja veći od potencijalne koristi: kod prisustva drugih poremećaja zgrušavanja, preosetljivosti na lek, velikih hirurških zahvata, cerebrovaskularnog krvarenja, aneurizme u mozgu, disekcije aorte, perikarditisa i perikardnog izliva, nemogućnosti adekvatne kontrole (stariji pacijenti, psihijatrijski pacijenti, alkoholičari), maligne hipertenzije i dr.
Poseban oprez u primeni ove terapije mora da postoji kod pacijenata sa oštećenjem jetre, sa kongestivnim zatajenjem srca i sa bolestima štitne žlezde. Zbog smanjenog sadržaja vitamina K u organizmu, začepljenja žučnih puteva, hroničnih dijareja i nedovoljnog unosa vitamina K hranom, postoji veća osetljivost na OAKT. Terapijski efekat ovih lekova, može da pojača ili oslabi njihova interakcija sa hranom, lekovima i alkoholom. Kod pacijenata koji jedu veće količine zelenog povrća (koje je bogato K vitaminom), smanjiće se efekat oralnih antikoagulanasa. Potrebno je da pacijenti koji su na OAKT, uzimaju približno iste količine namirnica koje sadrži K vitamin, odnosno da njegov dnevni unos bude od 90 do 120 mikrograma, kako bi se sprečile oscilacije u terapijskom efektu. Pacijentu bi trebalo pripremiti tabelu sa sadržajem vitamina K u namirnicama koje se najčešće koriste u našoj sredini (na primer, sveži brokoli u 100 grama imaju 205 mikrograma K vitamina, kupus 145, spanać 400, zelena salata 210 a kelj 817).
Delotvornost OAKT meri se određivanjem protrombinskog vremena (PV) iz krvi pacijenta. Intenzitet OAKT standardizovan je internacionalno definisanim odnosom tzv. INR-om, koji predstavlja univerzalnu meru izražavanja protrombinskog vremena kod pacijenata na stabilnoj OAKT i omogućava lekaru adekvatno tumačenje nalaza i određivanje terapije. Terapijski opseg izražen kao INR za većinu pacijenata kreće se između dva i tri, mada postoje neka stanja kada INR mora da bude veći od tri. Poželjno je da se INR kontroliše u jednoj laboratoriji. Ukoliko ne postoji mogućnost adekvatnog laboratorijskog praćenja, OAKT ne bi trebalo ni uvoditi.
Uspeh terapije i sprečavanje rizika od krvarenja, kao najteže komplikacije ove terapije, prvenstveno zavisi od saradnje lekara i pacijenta. Prema podacima iz Ambulante za dijagnostikovanje poremećaja hemostaze i kontrolu oralne antikoagulantne terapije KBC-a „Dragiša Mišović – Dedinje“ (u kojoj je do sada skoro hiljadu pacijenata redovno kontrolisalo efekat OAKT), a koji su slični podacima iz literature, najčešći razlog povećanja već pomenutog INR-a, a samim tim i povećanja rizika od krvarenja, je uvođenje nekog novog leka kao i preparata iz herbalne medicine (ginko biloba). Značajan skok INR-a zabeležen je i kod pacijenata u terminalnoj fazi karcinoma, tokom povišene temperature, dijareje, smanjenog unosa hrane koja sadrži K vitamin i logično povećanog unosa oralnih antikoagulantnih lekova. Zbog toga je neophodno da se pacijent upozna sa mogućim interakcijama oralnih antikoagulanasa sa drugim lekovima i da mu se objasni koliko su važne češće kontrole, u slučaju promene terapije i uzimanja novih lekova. Takođe, pacijentu na OAKT, mora se naglasiti da se odmah javi svom lekaru u slučaju spontane pojave modrica po telu, krvarenja iz desni prilikom pranja zuba, krvarenja iz nosa, crvene boje mokraće ili crne stolice. Lekar će, u zavisnosti od nalaza, da zaključi da li se to krvarenje javilo kao posledica predoziranosti OAKT ili je možda posledica uzimanja i antiagregacione terapije (Aspirina i/ili Clopidogrela).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
