1% ljudi ne upražnjava seks: Novo istraživanje pokazuje da to može biti genetski uslovljeno

U novoj studiji, psiholozi su ispitivali razlike između zrelih odraslih osoba koje nikada nisu imale seks i onih koje su imale. Otkrili su da je aseksualnost povezana sa nizom genetskih, ekoloških, fizičkih i mentalnih faktora – ali mnogo toga i dalje ostaje nejasno, piše The Conversation.

Život bez seksa

Neki ljudi – često opisivani kao „aseksualni“ – jednostavno ne žele seks.

Međutim, oni koji žele, ali ne mogu da pronađu odgovarajuće partnere koji su za to raspoloženi, mogu biti podložni lošem mentalnom zdravlju i usamljenosti, društvenoj sramoti i ekonomskim izazovima (na primer, zbog toga što ne žive zajedno sa partnerom). Ljudi koji su uključeni u onlajn „incel“ (nevoljni celibat) kulturu mogu čak biti u riziku od radikalizacije.

Zato je važno bolje razumeti ljude koji nemaju seks.

Poznavanje karakteristika povezanih sa aseksualnošću moglo bi da pomogne u razumevanju njenih uzroka i posledica.

Da bismo saznali više, psiholozi su ispitivali oko 400.000 stanovnika Velike Britanije starosti između 39 i 73 godine i dodatnih 13.500 stanovnika Australije starosti između 18 i 89 godina. Oko 1% i muškaraca i žena nije imalo seksualne odnose.

Tim psihologa – predvođen Laurom Veseldajk, Abdelom Abdelauijem i Karin Vervaj iz Amsterdamskog univerziteta u Meksičkoj centralnoj školi i Brendanom Cičem– ispitivao je veze između aseksualnosti i gena, društvenog okruženja i različitih fizičkih, kognitivnih, ličnostnih i mentalnih zdravstvenih osobina.

Odnos polova i nejednakost u prihodima

Otkrili su da aseksualni muškarci imaju tendenciju da žive u regionima Velike Britanije sa relativno manjim brojem žena.

I kod muškaraca i kod žena, aseksualnost je bila češća u regionima sa većom nejednakošću u prihodima.

Ovi novi nalazi se poklapaju sa onima iz ranije studije o „incel“ objavama na društvenim mrežama. Utvrđeno je da je veća verovatnoća da potiču iz regiona Sjedinjenih Država sa relativno manjim brojem žena i većom nejednakošću u prihodima.

Blagostanje i drugi faktori

Ispitivači su takođe tražili karakteristike koje su bile češće među ljudima koji nikada nisu imali seks.

Aseksualne osobe su imale tendenciju da se osećaju nervoznije i usamljenije i manje srećno, i imale su manje poseta od prijatelja i porodice. Takođe su bile manje sklone da veruju da život ima smisla.

Ovi nalazi potvrđuju isprepletenost seksa i blagostanja.
Ljudi koji nikada nisu imali seks imali su tendenciju da manje koriste droge i alkohol, budu obrazovaniji i počnu rano da nose naočare.

Muškarci sa manjom snagom stiska i mišićnom masom ruku (indikatori opšte snage gornjeg dela tela) imali su manje šanse da imaju seks. Među ženama nije bilo takvih korelacija.

Poznati stereotipi

Opšti obrazac koji je primećen među aseksualnim ljudima – inteligentni, akademski uspešni, sa manje fizičke snage i većom socijalnom izolacijom – poklapa se sa postojećim stereotipima o nižem romantičnom uspehu, posebno u adolescenciji.

Učesnici istraživanja bili su odrasli ljudi srednjih godina i stariji.

Međutim, nošenje naočara u ranom dobu, i druge stereotipno „štreberske“ karakteristike, mogu poremetiti adolescentska iskustva u vezama. To zauzvrat može uticati na nečije romantično samopouzdanje u odraslom dobu.

Nema gena za aseksualnost

Ispitivači su takođe imali genetske podatke o svim učesnicima. To je značilo da su mogli da analiziraju da li su genetske razlike povezane sa seksualnim odnosom ili bez njega.

Koristeći ono što se naziva analiza asocijacije na nivou celog genoma, otkrili su da geni čine 15% varijacija u tome da li su pojedinci imali seks ili ne.

Međutim, nije bilo pojedinačnih gena sa velikim efektima. Umesto toga, postojalo je mnogo gena, svaki sa malim efektima.

Veze sa inteligencijom, introvertnošću i drugim osobinama

Genetske analize takođe omogućavaju da otkrijemo genetske korelacije sa bilo kojim drugim osobinama koje su genetski analizirane, čak i ako su u odvojenim studijama. Genetska korelacija ukazuje na to da su geni povezani sa jednom osobinom takođe povezani sa drugom osobinom.

Na ovaj način psiholozi su pronašli niz zanimljivih veza između aseksualnosti i drugih osobina.

Posebno je postojala jaka genetska korelacija ne samo sa obrazovanjem već i sa izmerenom inteligencijom. Takođe su postojale korelacije sa višim prihodima i socioekonomskim statusom.

Aseksualnost je takođe bila pozitivno genetski povezana sa introvertnošću, poremećajem autističnog spektra i anoreksijom. Međutim, negativno je bila genetski povezana sa poremećajima vezanim za drogu i alkohol, kao i sa depresijom, anksioznošću i ADHD-om.

Teško je razaznati uzrok i posledicu

Dobijeni rezultati slikaju složenu sliku. Glavni aspekt neizvesnosti je koji uzroci leže u osnovi obrasca povezanosti koje su ispitivači pronašli.

Na primer, nedostatak seksa može izazvati nesreću. Ali nesreća takođe može otežati pronalaženje partnera, ili treći faktor može izazvati i nesreću i teškoće u pronalaženju partnera.

Još jedan aspekt neizvesnosti je to što su učesnici prijavili samo da li su imali seks ili ne, a ne da li su ikada želeli seks. Mnoge aseksualne osobe u uzorku mogu biti aseksualne.

Međutim, neke od dobijenih rezultata je teško objasniti aseksualnošću – na primer, vezu sa lokalnim odnosom muškaraca i žena i negativnu povezanost sa muškom snagom. Rezultati verovatno odražavaju mešavinu dobrovoljne i nehotične aseksualnosti.

Korak napred

Ova studija predstavlja veliki korak napred u razumevanju aseksualnosti. Međutim, nijansiranija procena želje i seksualnosti biće ključna za bolju karakterizaciju kako se aseksualnost odnosi na interakciju gena, lokalnog okruženja, seksualnosti i kulture.

Studije većeg broja ljudi koje koriste naprednije metode takođe mogu biti u stanju da razdvoje uzrok i posledicu.

Ne bi trebalo da postoji vrednosni sud o pojedincima koji nemaju seks – bilo dobrovoljno ili ne. Proučavanjem ove osobine, cilja se samo na dublje razumevanje, što generalno koristi svima uključenima.