Beli luk: Kako način sečenja menja ukus?

Međutim, beli luk menja ukus u zavisnosti od toga kako se priprema – može biti blag i sladak ili oštar i ljutkast.

Autorka Francesca Zani, čija je specijalnost italijanska kuhinja, deli iskustva o tome kako različiti načini sečenja belog luka mogu doprineti ukusu jela.

Ceo beli luk je idealan za sporo kuvanje ili pečenje na visokim temperaturama. Njegovi režnjevi postaju mekani i karamelizovani, a posebno su ukusni kad se polako kuvaju u maslinovom ulju – savršeni za mazanje na tost.

Zgnječen beli luk daje izraženiji ukus i pogodan je za variva, pečenja, pa čak i fritate. Kada se kuva s maslacem i timijanom, savršeno oslobađa svoje arome – odličan je za pripremu mesa.

Narezani beli luk pruža zanimljiv vizuelni efekat i teksturu. Može se pržiti dok ne postane hrskav i koristiti kao dodatak testenini, jelima sa žitaricama i prženim povrćem. Idealan je kada želite vidljive komadiće u umaku.

Grubo seckani beli luk je najčešći oblik pripreme – lakši je od finog seckanja, ali zadržava snažan ukus. Za razliku od celih režnjeva, on ne omekšava u potpunosti i ostaje izražajan, što je odlično za čorbe poput minestrone.

Sitno seckani beli luk daje najintenzivniji i najpapreniji ukus. Koristi se u stir-fry jelima, pečenom povrću, sendvičima i raznim umacima. Posebno je dobar kada jelu treba snažna aroma.

Rendani beli luk omogućava brzo i čisto dodavanje u jela, ali zbog načina na koji se ćelije belog luka razbijaju, ima vrlo intenzivan ukus. Potrebne su male količine.

Pasta od belog luka je najintenzivniji oblik pripreme. Dobija se sitnim seckanjem, dodavanjem soli i gnječenjem nožem dok ne postane lepljiva masa. Idealna je za marinade, aioli, prelive za salate i slične jake dodatke jelima.