Iako na „kraju sveta“ tik uz samu rumunsku granicu, donedavno nerazvijena i besperspektivna, Đurina varoš pronašla je put oporavka i potvrdila da selo nije osuđeno na propast, ako se zna, ume i hoće boljitak.
Na geografskoj karti Srbije, Srpska Crnja je varošica na severoistoku Banata. Od njenih po poslednjem popisu 3.753 stanovnika polovina su starosedeoci, druga polovina kolonisti iz okoline Mrkonjić Grada, Petrovca, Ključa, Drvara… Ima i nešto malo Mađara, sve više Roma. Meštani su pretežno vezani za poljoprivredu, mada ima i nekoliko manjih industrijskih pogona.
Međutim, na kulturnoj karti Srbije, Srpska Crnja je poznata po pesniku i slikaru Đuri Jakšiću, čije je delo ovde uvek bilo, jeste i biće aktuelno. Ovde je umetnik proživeo svoje detinjstvo, srećno i kratko, i to su mu u životu bili jedini srećni i bezbrižni trenuci. Stranstvujući, pritisnut patnjama i životnim nedaćama, Đura se često sećao atmosfere sela, đačkih bezbrižnih igara, roditelja, „šorova“ i banatskih atara u kojima je lutao sa drugarima.
Drvoredi u celoj varoši su lipe, rodna kuća mu je pretvorena u Zavičajni muzej, a tu je sve što je vezano za život i umetnikovo delo – pesme, rukopisi, crteži, knjige, slike, časopisi, fotografije, faksimili, lične stvari, nameštaj. Crkva sa ikonostasima koje je on svojom rukom naslikao je spomenik pod zaštitom države.
U njegovu čast, a po čuvenoj pesmi „Na Liparu“, je još pre 50 godina organizovana sad već tradicionalna kulturna manifestacija u početku pod nazivom „Liparske večeri“, odnedavno „Đurini dani“, a od pre četiri godine Crnjani organizuju i turističku etno-zabavnu manifestaciju „Crnjanske boemske noći“ koje su takođe, inspirisane Đurinim stvaralaštvom, naravno i boemštinom.
Iako su Crnjani oduvek imali duha, vremenom je nedostajalo kruha, jer je kriza učinila svoje. Ipak, ima nade. Biće u Crnji uskoro ne samo kruha i duha, već i lepog života. Obnavlja se privreda, gradi magistralni put, turističko-ugostiteljski objekti, sportska hala, bazeni. Od kako je Rumunija postala član EU, međunarodni granični prelaz Srpska Crnja – Žombolj postao je sve frekventniji. Prema nezvaničnim podacima, mesečno ovde pređe oko 3.000 kamiona. Proletos su započeti opsežni radovi koje je finansirala Uprava carina, koji su završeni pre mesec dana, a nakon otklanjanja nedostataka, prelaz je 15. novembra i zvanično počeo da se koristi. Reč je o investiciji od oko milion evra.
Propalo preduzeće drvne stolarije „Lipa“ zakupio je „Mašinoremont“ iz Sente i upravo je u završnoj fazi izrada biznis plana. Bilo kako bilo, pedesetak ljudi će ovde dobiti uhlebljenje. Konačno, krem na torti zvanoj „preporod zamrlog“ je i najava jednog partnera iz Nemačke, koji je zainteresovan za grinfild investiciju velike solarne energane. Ako se to desi, a svi dosadašnji razgovori ukazuju da hoće, biće to jedna od najvećih grinfild investicija u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
