Bubrežni kamenci su čvrste tvorevine koje nastaju taloženjem kristala iz mokraće koji se nakupljaju u unutrašnjosti bubrega. Bubrezi su parni organ, učestvuju u uklanjanju viška vode i otpadnih materija iz krvi, te njihovom pretvaranju u mokraću. Normalno, mokraća sadrži materije koje sprečavaju stvaranje kristala, ali kod nekih osoba taj mehanizam zakazuje i nastaju kamenci. Najčešće kamenci muče odrasle muškarce i žene doba od 20 do 40 godina.
Povećan rizik u nastajanju bubrežnog kamenca imaju oni u čijim porodicama ima ili je bilo osoba sa kamencima, zatim osobe sa infekcijama mokraćnog sistema, bubrežnim metaboličkim poremećajima, uzimaju diuretike.
Kad su kamenci sasvim sitni, obično se za njih ne zna jer nesmetano mokraćom putuju od bubrega, preko mokraćne bešike i mokraćovoda do mokraćne cevi kojom izlaze iz organizma. Veći kamenci na tom putu iritiraju organe kroz koje prolaze (bubreg, bešika), a čak mogu zapušiti mokraćovode tako da se javlja grčevit bol u leđima i boku ili donjem delu stomaka koji se širi ka preponama, a to je najpoznatiji simptom bubrežnih kamenaca.
Ima više vrsta bubrežnih kamenaca. Od njihovog sastava zavisi i plan njihovog lečenja, ali i sprečavanje da ponovo nastanu. Šta (ne) jesti?
1. Kamenci nastali taloženjem kalcijuma – treba smanjiti konzumiranje namirnica bogatih tim mineralom – mlečne proizvode, bobičasto voće, čokoladu.
2. Ako su u pitanju kamenci mokraćne kiseline – treba smanjiti unos plave ribe, živinskog i drugog mesa.
3. Osobama koje su imale cistinske kamence – preporučuje se da dnevno piju po četiri litra vode, od koje trećinu valja popiti tokom noći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
