Foto: Pero Jovović Sećate li se časopisa „Burda“? U Jugoslaviji je to bio naš prozor u Evropu, a ovo ime danas je živi gigant od muzeja koji neguje kulturu i umetnost.
Za mnoge čitaoce u Srbiji i regionu, ime Burda i danas budi vrlo konkretna sećanja: veliki format časopisa, precizno ucrtani krojevi, listanje stranica na kuhinjskom stolu i tiha ambicija da se „sašije nešto lepo, moderno i evropsko“. Ipak, malo je poznato da se iza tog imena danas, u jednom od najotmenijih nemačkih gradova, nalazi i muzej savremene umetnosti svetskog ranga. Reč je o muzeju „Frieder Burda“ u Baden-Badenu, gradu poznatom po banjama, aristokratskoj istoriji i kulturnom turizmu. Veza između muzeja i legendarnog časopisa Burda Moden nije marketinški trik niti slučajna koincidencija, ona je porodična, ali i simbolička.
Časopis Burda Moden osnovala je Ane Burda, žena koja je sredinom 20. veka uvela revoluciju u modnu štampu. Njena ideja bila je jednostavna, ali radikalna: omogućiti ženama širom sveta da same, kod kuće, šiju odeću po uzoru na parisku i milansku modu. U socijalističkim zemljama, uključujući i Jugoslaviju, Burda je predstavljala prozor u zapadni stil života – sofisticiran, dostupan i praktičan u isto vreme.
Njen sin, Frider Burda, krenuo je potpuno drugačijim putem. Umesto mode, okrenuo se umetnosti. Decenijama je strastveno gradio privatnu kolekciju modernog i savremenog slikarstva, fokusirajući se na umetnike 20. i početka 21. veka.
Muzej Frider Burda otvoren je 2004. godine i zamišljen je kao javni dom njegove privatne kolekcije. Zgradu je projektovao renomirani američki arhitekta Ričard Majer, poznat po minimalističkim belim formama i obilju prirodnog svetla, što prostoru daje gotovo laboratorijsku čistoću, idealnu za izlaganje umetnosti.
Kolekcija obuhvata dela umetnika kao što su Pablo Pikaso, Anri Matis, Vasilij Kandinski, Džekson Polok, Gerhard Rihter i Sigmar Polke. Poseban akcenat stavljen je na nemačko posleratno slikarstvo i apstraktnu umetnost, ali muzej redovno organizuje i tematske, međunarodne izložbe.
Moglo bi se reći da je zajednički imenitelj majke i sina bio – demokratizacija lepog
Na prvi pogled, krojevi za haljine i apstraktno slikarstvo nemaju mnogo zajedničkog. Ipak, i Burda Moden i Muzej Frider Burda povezuje ista ideja: učiniti lepotu dostupnom. Ane Burda je verovala da moda ne treba da bude privilegija elite, dok je njen sin smatrao da vrhunska umetnost ne treba da ostane zatvorena u privatnim kolekcijama.
Možda je zato ova porodična priča zanimljiva i danas, jer pokazuje kako jedno ime, poznato iz svakodnevice miliona žena, može da dobije sasvim novo značenje u kontekstu savremene evropske kulture.
Za one koji se još sećaju listanja Burde osamdesetih, poseta muzeju u Baden-Badenu može biti neočekivan, ali logičan nastavak te priče: od kućne šivaće mašine do galerijskih zidova, od praktične elegancije do apstraktne lepote.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
