Otkad je poglavica Džeronimo – Crnogorac? Nije to znao ni Mićo iz sela Lovćenac. Gledao kviz „Želite li da postanete milioner“. Pitanje je glasilo: Iz kog plemena je čuveni indijanski poglavica Džeronimo – Apači, Zulu, Cuci ili Bjelopavlići… To ga je mnogo povredilo.
– Mi se Crnogorci od davnina delimo na plemena, imamo Cuce i Bjelopavliće, ali nemamo Džeronima. No se sprdaju s nama. U istoj emisiji, onaj Ivan Zeljkovićse toliko cinički smijao kad postavi pitanje: Koja firma nosi ime jedne grabežljive životinje – Puma ili Radoje Dakić! A Radoje je crnogorski heroj iz borbe protiv Hitlerove okupacije. Ne može Radoje da bude životinja. Pitam se što ne pitaše da li je ta grabljivica onaj Mišković- veli on, dok ljušti rakiju s kumom u seoskoj kafani imena „Cetinje“. Na zidu kafane televizor, malo iznad i Njegoš u ramu. Ispred kafane partizanski spomenik. Uradio ga vajar po prezimenu Četnik.
Spomenik u centru Lovćenca samo je jedan od apsurda bačkog sela između Feketića i Malog Iđoša. Desno od spomenika kafić„Džek“. Kraj reklame kafića, na zidu, veliki crnogorski krst. Uz ulaz uramljena mapa iz 19. veka sa zaokruženom teritorijom Crne Gore.
Provedete li malo vremena u Lovćencu, bićete ubeđeni da ste putem za Suboticu zalutali direktno u Montenegro. Čak i na žutoj drumskoj tabli sa imenom sela neko je zalepio „krstaša“. Odrasli u ravnici, a pričaju dijalektom ka da su ceo život proveli pod Lovćenom. Iako je dve trećine ovog najvećeg crnogorskog mesta u „dijaspori“, rođeno i živelo u Bačkoj, deklarišu se kao čisti Crnogorci.
Selo se pre Drugog svetskog rata zvalo Sekići u njemu su živeli Nemci. Onda su Nemci posle rata proterani ili pobegli, ostalo ih je sve ukupno 20, a tu su naseljeni kolonisti iz barske i cetinjske nahije.
– Zadržalo nam se crnogorsko u genima. Domaće vaspitanje. Mi smo lojalni Srbiji, ali smo Crnogorci. I jesmo za slobodnu i nezavisnu Crnu Goru. Dobre ljude političari ne mogu da posvađaju. Al’ neljude mogu, vrlo lako – pričaju, polako, a svaka im je ka Njegoševa.
Lovćenčanin Mišo to plastičnije opisuje: Ne mogu ja, ako me majka rodila u avionu iznad Kine, da budem Kinez. Nego ostajem Crnogorac. Ali sam zato oženio Srpkinju. Što vam je ljudi, pa mi smo dva oka u glavi.
Blizu glavne seoske raskrsnice, na mestu povijene stare vrbe, opština Mali Iđoš izdala je dozvolu i odredila plac za izgradnju hrama Crnogorske pravoslavne crkve. Planirano je većodavno počne izgradnja. Mada im ne daju jer „nisu po kanonu“. Oni, međutim, tvrde, da je CPC ukinuta dekretom Aleksandra Karađorđevića, i da je u diptihu Ruske pravoslavne crkve priznata kao autokefalna.
U drugoj kafani na zidu slike kralja Nikole i Če Gevare. Pije se loza i podgorički „Vranac“. Crnogorske zastave okolo. U loncu se krčka raštan, crnogorski nacionalni specijalitet. Sličan kelju, samo ne ide u glavicu, nego u list. Uz raštan se stavi suvo meso i kobasica s kukuruznim brašnom. Vlasnik priča da je kafana na prometnom mestu, uz drum, te ima ponekad i nekih provokacija na račun „ikonografije“. Nikad, međutim, nema provokacija oko menija. Svi vole jareće pečenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
