Kada ste već na Eviji, lepo je, a i bogougodno, obići manastir – crkvu Svetog Jovana Rusa. Ne možete da zalutate, jer na Eviji postoji više putokaza ka ovoj crkvi nego ka bilo kojem drugom mestu, pa čak i ka ostrvskoj prestonici Halkidi.
Crkva se nalazi u mestu Prokopi, mestu izniklom iz iseljeničke volje i muke, ali i emocija stanovnika nekadašnjeg Prokopiona, danas Urgupa u Turskoj. Mošti Svetog Jovana Rusa ležale su u crkvi svetog Georgija (Đorđa) u starom Prokopionu, sve do dvadesetih godina prošlog veka, kada se odigrala velika razmena stanovništva između Grčke i Turske.
E sad, kad se seli mesto – seli se i svetac. Tako to biva – jer ako je uobičajeno da svetac čuva mesto i meštane, valja ponekad i da meštani pričuvaju svog sveca. Tako se mošti Svetog Jovana danas nalaze u velikoj crkvi, u impresivnoj građevini sa dva velika zvonika, u Prokopiju, podno 1.236 metara visokog vrha Kandili planine. S koje god strane prilazili ovome svetom mestu, drumovi vas vode kroz predivne, guste i zimzelene šume, pa imate osećaj kao da, u najmanju ruku, vozite preko Tare! Uostalom, za Grke je Evija – koliko za more i plaže – isto toliko i sinonim za zimu i skijanje.
Reka hodočasnika, od kojih neki pešice dolaze iz dvadesetak kilometara udaljene Halkide, lenjo teče pored srebrnog kivota zatvorenog staklenim poklopcem – te svako može jasno videti Svetog Jovana Rusa, u sjajnoj svetloplavoj odori, dok mu lice delom prekriva zlatna posmrtna maska. Mošti, to jest nezaklonjeni deo lica, vrat i ruka Svetog Jovana izgledaju kao da ih je sam Fidija, čuveni helenski vajar, oblikovao od tamnog, čvornovatog, suvog i sjajnog drveta. Druga njegova ruka čuva se u manastiru Sveti Pantelejmon, na Svetoj Gori.
Molitva pored kivota verovatno nikada i ne prestaje, a nesrećni, bolesni, verni, krotki i zabrinuti – u tišini prolaze crkvom. Pošto se poklone svecu, vernici odlaze do kapelice pored crkve, gde se, stavljajući svetiteljevu kapu na glavu i pojas oko pasa – još jednom pomole, sada pred ikonom Svete Ane i Svetog Siluana.
Inače, Sveti Jovan je rođen na jugu Rusije, a kao vojnik, u ratu protiv Turaka, bio je zarobljen i prodat u roblje turskom Agi iz Prokopiona. Iako su mu sve oduzeli, veru nisu mogli, pa se Jovan još za života, svojim pravedničkim životom i za Turke neobjašnjivim čudima – preporučio za budućeg sveca. Jer, ako je neko svoj život proveo skromno, smerno, u stalnom podvizavanju – to je bio Sveti Jovan Rus.
Za njegovo ime, tj. za njegove mošti, vezana su nebrojena čuda, jer se svetac često javljao i odgovarao na izgovorene i neizgovorene molitve vernika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
