Da, hronična upotreba ketamina MOŽE izazvati probleme sa bešikom… kao i još ozbiljnije posledice

Iako je u poslednje vreme postao popularan, ketamin je zapravo lek koji postoji decenijama.

Prvobitno je odobren od strane američke Agencije za hranu i lekove (FDA) kao hirurški anestetik 1970-ih, pre nego što su naučnici počeli da istražuju njegovu primenu van odobrenih indikacija za lečenje depresije otporne na terapiju početkom 2000-ih.

Tretman se pokazao obećavajućim, i nakon niza istraživanja koja su potvrdila da može brzo i efikasno da ublaži simptome depresije — poput tuge, beznadežnosti i razdražljivosti — mnoge zdravstvene ustanove počele su da uključuju infuzije ketamina u lečenje teških depresija i suicidalnih stanja. Godine 2019. FDA je odobrila i esketamin — varijantu ketamina koja se primenjuje kao sprej za nos.

Danas možete pristupiti ketaminu u klinikama u velikim gradovima, naručiti pastile ili već pripremljene bočice preko internet apoteka, pa čak i učestvovati u psihoterapiji pod vođstvom ketamina.

Iako sve više dokaza ukazuje na to da ketamin može imati koristi za različita zdravstvena stanja, naučnici i dalje uče mnogo toga o ovom leku — uključujući i to kakve su moguće dugoročne posledice redovne upotrebe.

„Uzimanje bilo kog leka nosi određeni rizik, a ketamin nije izuzetak“, rekao je dr Boris D. Hajfets, vanredni profesor anesteziologije, perioperativne i terapije bola na Stanford univerzitetu, za HuffPost.

Većina onoga što znamo o dugoročnim neželjenim efektima potiče iz istraživanja o rekreativnoj upotrebi.

Mnogo je manje jasno kako hronična klinička upotreba ketamina može uticati na zdravlje na duže staze.

„Jednostavno nemamo dovoljno kvalitetnih podataka o rizicima dugotrajne upotrebe“, kaže Hajfets. A evo šta za sada znamo:

Oštećenje bešike

Možda najpoznatija komplikacija — uglavnom zbog navodnih urinarnih problema Ilona Maska izazvanih ketaminom — jeste oštećenje bešike. Dr Kristina Ni, psihijatar i direktorka intervencijske medicine u kompaniji Mindpath Health, kaže da su problemi sa bešikom — poput jakog i hitnog nagona za mokrenjem, inkontinencije, bola pri mokrenju i prisustva krvi u urinu — relativno česta pojava kod hronične rekreativne upotrebe. „Ovo stanje ima čak i naziv – ‘ketaminski cistitis’“, izjavila je za HuffPost.

Šta izaziva ovu komplikaciju? Prema rečima dr Ni, ketamin i njegovi produkti razgradnje izlučuju se putem urina i tako se mogu nagomilati u bešici. Kada se to dogodi, ti metaboliti mogu izazvati upalu, iritaciju i oštećenje sluzokože bešike. Vremenom, sluzokoža bešike može da se raspadne i telo uđe u stanje hronične upale. Sve to može dovesti do fibroze (ožiljaka na tkivu), oštećenja krvnih sudova, istanjivanja zida bešike, stvaranja čireva pa čak i perforacije zida bešike.

Kognitivni problemi

Dugotrajna upotreba ketamina takođe može oštetiti moždane ćelije i izazvati odumiranje neurona i smanjenje mase mozga. Ovi efekti, koji su primećeni kod ponovljene zloupotrebe, mogu uticati na delove mozga zadužene za kognitivne funkcije, navodi dr Ni. Zbog toga ljudi koji koriste ketamin godinama mogu razviti probleme sa pamćenjem, rešavanjem problema i opšti pad kognitivnih sposobnosti, pokazala su istraživanja.

Ti kognitivni problemi mogu dodatno pogoršati mentalno zdravlje, izazivajući depresiju, anksioznost i povećanu razdražljivost. „To često dovodi do lošije koncentracije, fokusa, pažnje, sposobnosti da se izvršavaju zadaci i rešavaju problemi“, rekla je dr Ni.

Oštećenje jetre

Treći potencijalni rizik je oštećenje jetre. Iako su oštećenja jetre ređa od kognitivnih problema i oštećenja bešike, i dalje se javljaju kod osoba koje hronično koriste ketamin. Slaba funkcija jetre može se manifestovati umorom, mučninom, intenzivnim svrabom, žutom kožom (žuticom) i bolom u predelu jetre (ispod desnog rebra), navodi dr Ni.

Zbog čega? Hronična upotreba može umanjiti sposobnost jetre da razgradi lek, kaže Ni. „Ako jetra ne može da prati tempo visokih doza i stalne upotrebe ketamina, to direktno oštećuje ćelije jetre“, objašnjava ona. To može izazvati kaskadu zapaljenskih reakcija koje mogu ugroziti imuni sistem. Kada se to dogodi, imunitet može pogrešno napasti sopstvenu jetru – što je poznato kao autoimuni hepatitis – i dodatno je oštetiti. „Telo prepoznaje da je jetra izvor upale i u pokušaju da reši problem – pogrešno reaguje i napada samu jetru“, kaže dr Ni.

Zavisnost

Iako je manja verovatnoća da će ketamin izazvati zavisnost u poređenju sa opioidima ili amfetaminima, lek ipak ima potencijal za zloupotrebu, razvoj tolerancije i fizičke zavisnosti, navodi American Addiction Centers (AAC). Neki korisnici mogu vremenom početi da traže sve veće doze, kaže Hajfets, ili pokušavaju da dođu do leka mimo lekara ili terapeuta.

Ako osobe koje redovno koriste ketamin naglo prestanu s upotrebom, mogu razviti simptome apstinencijalnog sindroma, uključujući depresiju, prekomernu pospanost i želju za ponovnim uzimanjem droge, prema podacima AAC.