Da li je tačno da krompir šteti zdravlju: Ne, ako ga spremate na ovaj način

Krompir nam je svakodnevno na trpezi. Ali, koliko je dobar za zdravlje.

„Sve zavisi od vrste krompira i načina na koji ga pripremate“, kaže dr Kristina Boš sa Fakulteta za ishranu i hranu Univerziteta u Lidsu. Ona objašnjava da običan krompir izaziva veći porast šećera u krvi od batata, ali da i dalje predstavlja vredan izvor ugljenih hidrata – jednog od ključnih makronutrijenata. Osim toga, krompir sadrži vlakna i polifenole, koji usporavaju varenje i daju duži osećaj sitosti, piše Gardijan.

Međutim, nisu svi krompiri isti.

Voskaste sorte, kao što su novi krompiri, obično izazivaju manji porast šećera u krvi u poređenju sa brašnastim sortama poput Maris Pajpera. Dr Boš upozorava da se ljuštenjem krompira gube njegove važne nutritivne vrednosti.

„Krompir od 150 grama sadrži oko 2 grama vlakana, ali kada ga oljuštite, ta količina pada na 1 gram. Kora takođe sadrži veću koncentraciju polifenola“, ističe ona.

Način pripreme i serviranja krompira takođe utiče na njegov uticaj na zdravlje. Hrana koja se brzo razlaže u šećere izaziva naglije skokove šećera u krvi. Pire krompir, na primer, brže podiže šećer nego ceo krompir kuvan u ljusci.

Jedan praktičan savet za pripremu krompira, kako bi izazivao manji porast šećera u krvi, jeste – „skuvaćete ga, zatim ostaviti da se ohladi“, kaže Boš.

Bilo da ga kasnije jedete hladnog ili podgrejanog, ovakav postupak smanjuje njegov glikemijski indeks (koji meri koliko brzo određena hrana podiže nivo šećera u krvi) za čak 30 do 40 procenata.

Studije su pokazale i da konzumacija krompira sama po sebi ne mora da povećava rizik od dijabetesa. Problem nastaje kada se priprema sa velikim količinama pavlake, maslaca ili ulja. „Ipak, ako ne preterujete – sve je u redu“, zaključuje dr Boš.