Da li ste čuli za srpsko pleme na severu Nemačke: Spremite se da posetite zaboravljene rođake

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Wow, prvi put čujem za ovo

2. Lužički srpski i naš srpski jezik su najudaljeniji slovenski jezici. Srb je označavao sabrata u staroslovenskom. Ova dva naroda nisu bliski, sem što pripadaju korpusu Slovena

3. Luzicki Srbi nemaju danas apsolutno nikakve veze sa Srbima na Balkanu.Njihov jezik i njihova trdicija ima vise zajednickog sa Poljacima.pogresno se prevodi na nas jezik, oni se na nemackom kazu Sorben a Srbi se na nemackom kaze Serben Sorben jesu slovenski narod ali ne i srpski

4. Gospodin Nale je u pravu.

5. knjiga bajke Lužičkih Srba koje čitah u detinjstvu

6. 1) Na teritoriji bivše istočne Nemačke (DDR) su živeli 3 slovenska naroda
   a) Oborditi na krajnjem severu, imali su sedište na Rujani (ostrvo na Baltičkom moru) sa sedištem u Arkoni. Imali su po legendama u tom gradu (utvrdi) veliki spomenik slovenskom Bogu Perunu. Najpoznatiji njihov vojskovodja i borac protiv Germana, princ Niklota ima od Nemaca spomenik na samom predivnom zamku Schwerin (Šverin) u predivnom istoimenom gradu u Nemačkoj.
   2) Slovenski narod Vielci, su se prostirali na teritoriji oko današnjeg Berlina.
   3) Lužički Srbi (Sorben) su opstali do danas, ima ih 35 hiljada i nalaze se u okolini nemačkog grada Bautzen (Budišin). Lužički Srbi govore donjo lužičkosrpski i gornjo lužičko srpski. Imaju svoj radio, TV program i novine. Većina je odavno asimilovana za tih 1600 godina mešanja sa Germanima. Imaju i svoju zastavu, pozorište itd. ali ako mislite da ćete odlaskom u Bautzen videti nešto posebno osim par cedulja na tom jeziku bićete razočarani, nema tu srbovanja, nije to Mitrovica… Grad i okolina su lepi, tu je još i atrtakcija vožnja kanalima Spreve (Spree) itd. Bio tamo par puta 2014-2018.
   Štose tiče postojbine Srba ne postoje dokazi već indicije. Region Polabski je 350 km jugoistočno od današnjeg lokaliteta Lužičkih Srba.
   Da ne zaboravim, lužički Srbi su živeli ia na teritoriji Lužica koji pripada današnjoj češkoj, ima srpskih i slovenskih toponima i tamo ali za tih 1600 godina su se asimilovali u Čehe po današnjim opštinama Česká Lípa, Děčín itd.
   Ako je tačna legenda onda su se srpska plemena podelila i jedni otišli 350km na severozapad a drugi 800km na jug. Jedni pod uticajem Nemaca (Sasa), Prusa (Prusi nisu poreklom germanski narod već germanizovani baltički narod) i pod uticajem Poljaka i Čeha su sasvim drugačiji genetski i jezički i kulturno od Srba koji su otišli 800km južnije i pod vekovnim uticajem Ilira, Turaka, takodje izmešani sa Vlasima itd. su danas cnomanjasti (sa Bugarima najmanje Sloveni po DNK) dok lužički Srbi su okrugle glave i svetliji (tipični Sloveni) sa primesama Germanske i Baltičke krvi.

7. Nije baš tako, Lužički Srbi su samo jedno od mnogobrojnih slovenskih plemena koja su srednjem veku doselila na područje današnje Nemačke. Daleko moćniji i poznatiji su bili Obodriti.
   Luzički Srbi su danas jedini ostatak tih plemena Slovena u Nemačkoj, ali daleko od toga da je sve slovensko srpsko.

8. Nale I Hennig, vi niste u pravu. Vrlo ste povrsni I neupuceni. Nemacki nazivi za nasa dva naroda nisu relevant I. Luzicki Srbi sebe zovu Serby odnosno Serbja a nas zovu Juzny Serby. Drugo, bezbroj toponima ukazuje da je nase poreklo odande. Ko zeli moze da prouci temeljnije. Trece, njihovi obicaji I mitovi su vrlo slicni nasima. Oni cak imaju I gusle. Zovu ih „husle“. Itd… Naravno da su udaljenost, vekovi I uticaji razlicitih kultura ucinili svoje. Razdvojenost traje 1400 godina.

9. Ovde pisu o severu Nemacke, a radi se o Istoku, Saksoniji. I sami toponimi u Saksoniji, prema zvanicnoj (ne Deretickoj) istoriji imaju slovensko poreklo.

10. Davne 1986,posetio sam prijatelja nemca u gradu Cotbusu. Na njegovo insistiranje posetio sam Srpski muzej u istom gradu.Tadasnji kustos muzeja ispricao nam je istoriju Luzickih Srba i njihovog dolaska na balkan . To se gotovo poklapa sa pisanjem Milosa Milojevica. Oni su nas oslobodili od rimske okupacije i stvorili novu nasu drzavu sa njihovim plemstvom na celu.

11. Samo mi Srbi mozemo da ovako olako, kao neki komentatori, odbacujemo deo naseg naroda..zar nas i Užice ne podseca na Lužicu..zar nije dovoljno sto se i mi i oni zovu Srbi?

12. Super, idemo kod nase brace.
    Samo Sloga Srbina Spasava.

13. Sve je zapravo kontra. Srbi su odlazili sa ovih naših prostora, a ne, kako su nam servirali, dolazili sa Karpata…. Dokaz? Jednostavan. Nađite bilo kakav spomenik severno od KiM, Stare Hercegovine, ili Crne Gore, koji je stariji od onih u ovim regijama… Ovde je uvek bilo turbulentno, i nemirno, a migracije, zbegovi, i selidbe česte. Narod je sa sobom „nosio“ i običaje, imena, jezik, toponime… Odavde se i danas beži!

14. Не ради се о племену, него о народу!

15. Pozdrav za braću Srbe.
    Zašto Srbija ćuti o ovom ?

16. Kako god Luzicki Srbi su nasa braca❤️

17. Eto kad sam bio dete, čitao sam kao što je neko već napisao, Bajke lužičkih srba, i bile su mi beskrajno duhovite… A danas me put naveo da baš u Saksoniji živim i krećem se tim putevima… Teorija jedna, druga, treća… Sklon sam da od svih prihvatim ponešto i donesem zaključak da smo braća, pa neka smo i stoto koleno…

18. Ovde se pričaju površne stvari i poluinformacije, relativizuju se događaji i onda deluje neozbiljno, da ne kažem da se pričaju bajke. Nikada balkanski Srbi nisu živeli na prostoru današnje istočne Nemačke. Takođe ovde se greši u samim postavkama da su to neki Srbi iz Lužica i poistovećuju se sa severnim Srbima. To takođe treba objasniti. Zapravo su svi oni Srbi, a Lužičani su samo jedno pleme koje je od njih ostalo, čak do današnjeg vremena. Ti Srbi su bili Bodrići, Ljutići, Lužičani, Vilići ili Vilci, Pomorjani i Šćekići. Naravno da svi oni jesu iz zajedničke postojbine, ali ona nije današnja istočna Nemačka, kao ni baltički sever generalno. Za ovo je potrebno poznavati i antropologiju, kao i najnovija istraživanja, pogotovo iz oblasti genetike i forenzike. Stvar je u tome što se ovde spominje Porfirogenit, koji se u istoriografiji smatra generalno nepouzdanim, ali u ovom slučaju za ovaj tekst ga uzimaju kao nenadmašni autoritet. Porfirogenit čak ne zna ni gde je zemlja Bojka. Zapravo, postoji jedna činjenica, a to je da su Bojke etnička grupa u današnjoj zapadnoj Ukrajini. Bojke i Guculji su etničke grupe ili manji narodi iz karpatske Ukrajine, koji su podeljeni u plemena, klanove i bratstva i to ih stavlja istovetnim balkanskim Srbima. O Bojkima i Guculjima su pisali mnogi etnolozi i antropolozi. Takođe se Srbi i njihovi vladari spominju u Panoniji početkom 5og veka, kada su Jasuni(Asuni, Ahuni, Huni, Jasiki, Jasi) vladali tamo, a došli su raspadom alanskog saveza krajem 4og veka. Pre toga se Srbi spominju u 1om kod Plinija Starijeg i 2om veku kod geografa Ptolomeja. Spominju ih kasnije i Tacit, Jordanes, Prokopije i drugi. Nije logično da su Srbi prvo živeli na severu gde je plodnija zemlja, a zatim sišli na jug gde je zemlja neplodnija, kao što ne postoji ni razlog. Mi znamo da su posle Atila Srbi imali cara Svevlada dok su živeli na istoku Panonije. Kako bi oni imali sve te vladare, ako su se severni Srbi tek tada naselili tamo, a navodno ovi južni tek kasnije došli. Takođe znamo da je car Svevlad imao tri sina, Brusila, Oštroila i Tocila koji su pokrenuli seobu. Prvi je ostao tamo, srednji došao ovde, a najmlađi otišao preko Italije u današnju Kataloniju. Ovo je poznata priča, a nju i Porfirogenit beleži, samo bez imena. Imena ovih vladara se nalaze u barskom rodoslovu i u nekim drugim hronikama okolnih slovenskih naroda. Takođe, mi nismo beli Srbi, kako je pogrešno Porfirogenit mislio, već smo srebrni Srbi. Postoje još i crveni Srbi i oni žive ispod crvenih Rusa na Bugu. Takođe i beli Srbi imaju iste haplogrupe Y hromozoma kao i ovi srebrni Srbi. To su grupe I1a, I2a1, R1a, R1b, E2b2, N2, kao i jedan Q tip. Ovo ne bi bilo moguće da nisu istog porekla. Jedina je razlika što su severni Srbi došli na neke teritorije koje su ranije držala germanska plemena, a koja je poterao Atilo na zapad, a pre toga su tamo živeli narodi Veneti i Anti, oba imena su egzonimi, a ti narodi su bili most između današnje slovenske i keltske grane. Ti severni Srbi su došli tamo kao osvajači i prirodno je da su se ženili tamošnjim ženama, dok su južni Srbi došli na pustu zemlju, jer je Atilo u prvoj polovini 5og veka depopulisao Balkan na 300Km južno od granice na Savi i Dunavu i o ovome piše general Ecije. Pojednostavljena istorija ide ovako. Prvo su Srbi kao veliki i raštrkani(starogrčki sporades, odatle Spori, pogrešno razumeju oni koji ne poznaju klasične jezike) narod živeli od Pricrnomorja i Dona do Džungarije i zap. Mongolije i na jugu do Sečestana i Sistijana u sastavu alanskog saveza. Danas je utvrđeno da Alani nisu bili narod već savez, kao i Goti uostalom, kao i Avari. Ovaj savez kineske hronike zovu savez jencai. Kada se raspao, Srbi su se razdvojili i oni na istoku pali pod Imperiju Ruran, a oni na jugu ušli u sastav Sasani Persije. Ovi se zapadni pomeraju ka zapadu i Karpatima. Posle irskog zahlađenja početkom 5og veka predvođeni Jasunima naseljavaju Panonski basen, ovi srebrni, dok se neki pomeraju na sever oni crveni i na zapad oni beli. Ta deoba kod njih je bila oko početka 5og veka. Oni se krajem 5og veka naseljavaju na zap. Balkan u depopulisane rimske provincije Dalmacija i Prevalis. To je bilo pod seobom u vreme ona 3 brata. Zatim se u 6om veku romejske provincije Balkana dodatno prazne pod Justinijanovom kugom i zatim dolazi avarski savez. Danas se zna da Avari nisu bili poseban narod već savez, koji su činili uglavnom slovenski elementi u između 75-80% i istočni elementi, turkijski u 20-25%. Avari su u suštini bili kulturni sloj konjičke i stepske kulture. U savezu sa Avarima su Srbi došli i proširili se do krajnjeg juga Balkana, do Peloponeza, a u srednjem veku posrbili i centar Balkana i zauzeli i istok. Razlika u fenotipu balkanskih i baltičkih Srba je ta, što su Srbi na Balkanu bili na depopulisanom prostoru i zadržali su stepske fenotipske osobine(visina, koja je kao i kod tatarskih naroda najviša kod belog čoveka, doliofacijalna tj duguljasta lica i vitak stas, kosa uglavnom tamnija, ali svilenkasta), dok su Srbi na Baltiku bili u stalnom mešanju sa tamošnjom populacijom koja u sebi ima finske fenotipske osobine(niži stas, okruglija lica, zdepastiji i deždemastiji sa plavom kosom). Nas ove fenotipske osobine jako razlikuju od prethodne romejske populacije, koja je imala tipične mediteranske, tj anadolsko-istočnomediteranski fenotip(nizak stas, četvrtasta lica i jača donja vilic, zdepasti i muskulozniji sa kovrdžavom kosom). Opšta je nebuloza da mi imamo toliko ostataka romejske populacije, koja se fenotipski jako razlikovala od nas, a dovoljno je pogledati i ostatke podnih mozaika rimskih vila. Oni su imali i dosta tamniji ten od Srba, što se i danas vidi kod Helena i Karavlaha, a većinom imaju Y haplogrupu J i E1v1. Znači, da ponovim, mi balkanski Srbi jesmo srodni baltičkim Srbima, samo što su se oni mešali sa tamošnjim populacijama, dok smo mi do skoro imali čistiji fenotip zbog nedostatka prethodne balkanske populacije. Prvo ih je proterao Atilo u prvoj polovini 5og veka, a zatim Justinijanova kuga, dok su Srbi i avarski savez kasnije odradili stvar. Prerimski stanovnici Balkana su nestali u 1om veku posle Batonovog rata i pobune. Tada se naseljavaju anadolski stanovnici i čine dominantno romejsko stanovništvo. Inače za vas koji misle da su balkanski i baltičko srpski dva slovenska najrazličitija jezika, to nije tačno, jer su zapravo srpski i ruski najrazličitiji slovenski jezici. Ko ne veruje neka pita nekog profesora slavistike.

19. Поздрав за све који мисле да се народ зове Сорби, и да немају баш никакве везе са Србима са Балкана – тако их зову Немци и Енглези, да би их разликовали од Срба са Балканa, док они сами себе уову Срби. Тачније, Мочварни Срби, јер је Лужица деминутив од Лужина – мочвара (како се на Балкану некад говорило, сећам се из Горског Вијенца „соко неће жабу из лужине“.
    А нормално је да се језик мења. Видите на Балкану шта се са језицима који су једни до других, десило за 30г, замислите 1000 година и хиљаде километара одвојености. Али свест о заједничком пореклу и буквално исто име не бледе (опет за разлику од нас на Балкану).

20. Tako je brate Vlado.

21. Mene je moja prijateljica Nemica odvela u pozoriste , gde je izveden komad gostujuceg pozorista luzickih Srba ( Sorben ). Verovala je da cu se obradovati da cujem svoj jezik. Ali, avaj, bukvalno nista nisam razumela.

22. Luzicki Srbi su sloveni a ne srbi, ne lupetajte.

23. Kao rodjeni Vojvodjanin prvi dodir sa pravim balkanskim Srbima sam imao u JNA. Kasnije sam ih detaljnije upoznao po dolasku u Nemacku gde sam imao takodje i prvi dodir sa Turcima. Pored najbolje volje ja ne vidim neku vecu razliku izmedju Srba i Turaka. Turske Etno-food prodavnice su pune Srbe i jedino ako se pazljivo slusa – uocava se razlika u govoru ali ne i u gestikulaciji koja je potpuno identicna. Fizionomije su uglavnom iste. Stil oblacenjaje potpuno isti, narocito kod zenske populacije. (nakit, sminka) Dok ne progovore, tesko je cisto opticki razlikovati Turkinju i Srpkinju. Od Luzickih Srba se razlikuju kao dan i noc.

24. @Dame i hanume
    Као рођени Шумадинац, ни ја не видим већу разлику између Срба и Турака, и при тим мислим – Срба Војвођана, Шумадинаца, Црногораца, Босанаца, Крајишника, Косоваца итд. Не видим разлику ни између Балканских и Лужичких Срба, нити између Срба и Руса, нити између Срба и Американаца, Африканаца, Аустралијанаца, Кинеза ни Папуановогвинејанаца. Видим између добрих и злих људи. А не морам ни да гледам, неки се сами јаве.

25. Za sve neverne Tome i ostale zavidne ljude par instrukcija.
    Odete u grad Bautsen iznad Drezdena imate Srpsku kuci, muzej itd lično sam bio, a na mom fb profilu imaju fotke.
    Uzmete Gugl mapu pa od Praga krenete ka zapadu i severo zapadu videćete koliko ima Uzica, Požega, Morava i mnogo drugih naziva.
    Hitler je za vreme svoje vladavine na tim prostorima mnogo vise pobio, germanizovao i raselio tih Srba nego Jevreja.

26. Племе?
    Лужички Срби су Срби а Срби никад племе нису били.