Foto: Natalija Jakovljević„Pene arabijate“ u prevodu sa italijanskog znači ljutina – žestina. Ova pikantna testenina se vrlo često nalazi i na vojvođanskom meniju, a ovaj put smo je pronašli u jednom od poznatih subotičkih restorana.
Kako objašnjava za Danas Aleksa Mrđanov, zamenik šefa kuhinje u jednom od restorana, ovaj italijanski specijalitet se našao na njihovom meniju zbog toga što Vojvođani tradicionalno vole pikantnu, ljutkasto začinjenu hranu.
Kako navodi naš mladi kuvar, koji se kuvanjem bavi osam godina, osnova ovog recepta je domaći paradajz.
„Ovo podneblje je takvo da Subotičani preferiraju ljuću hranu kroz čorbe, paprikaš, pa često možemo čuti, ’daj, malo ubaci neke ljutine’, pa dobro prolazi i ova testenina koja je posebno pogodna za leto, laka je, ali ipak nahrani, pa čovek nije gladan posle nje“, priča Aleksa.
Prema njegovim rečima, u ovom restoranu se hrana priprema na bazi italijanske kuhinje.
„Neko od bivših kuvara je ovaj recept doneo ovde, pa je on kasnije malo modifikovan tako što su dodati određeni sastojci. Baza je paradajz, s tim da imamo drugačije dodatke ovoj hrani u odnosu na neka druga mesta, poput šampinjona. Koristimo beli luk, ljutu papričicu, kapar, masline, maslac, bosiljak i pastu – to jest, testo“, kaže naš sagovornik.
Kako navodi, sve te namirnice treba spojiti u jednu celinu, a cilj je da bude pikantno.
„Nije to ratoborno pikantno nego fina ljutina koja je osnova ovog jela. Ja dodajem i malo šećera da izbalansiram taj ukus i onda se to sve ukuva, a testo se kuva posebno. Pene su najidealnije za ovu vrstu sosa zato što su šuplje, izgledaju kao cevčice i zadržavaju puno sosa u njima. Kuva se da bude mekano, ali da opet i dalje bude oštro pod zubima. Italijanske paste su dobre jer nisu lepljive“, otkriva Aleksa.
Podseća da je Katolička crkva još u 18. veku odredila kako mora da se pravi pasta i do danas taj recept nije promenjen.
„U Subotici se ceni posao kuvara“
Prema rečima našeg sagovornika, u Subotici se ceni posao kuvara mnogo više nego u okolnim mestima, a on je, kako kaže, svojim radom i zalaganjem ovde i napredovao.
„Ovde možeš da napreduješ, da proširiš znanje, međutim, kuvanje nije lak posao i mnogi učenici koji upišu ovaj smer, većina njih se ipak ne opredeli za ovaj poziv, jer nisu posvećeni. Kuvanje je ljubav, umetnost, kreativnost, svake godine se napreduje sve više, uprkos tome da tradicija uvek mora da ostane tradicija“, kaže Aleksa.
Kako nam otkriva, i sam je nekada počeo sa poslom od „podruma“, od pranja salate i postepeno je došao do kuvanja, to jest, do šporeta.
Smatra da, kada su u pitanju recepti, ne treba uvek kopi-pejst da se radi, nego je potrebno eksperimentisati i isprobavati nove stvari.
„Treba biti otvoren prema različitim idejama. Igrajte se sa ukusima, slatko-slano, poput kineske kuhinje, ne libite se da isprobajte razne kombinacije ukusa“, napominje Aleksa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
