Pisac čije reči su odjeknule Evropom: Jedan francuski grad bio je ključan za stvaralaštvo Danila Kiša, a evo i zašto

Danilo Kiš je rođen 22. februara 1935. godine u Subotici, tada delu Kraljevine Jugoslavije. Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo tragičnim okolnostima Drugog svetskog rata – veliki broj članova njegove porodice stradao je u nacističkim konclogorima, uključujući oca, piše Pero Jovović.

Posle rata, Kiš je studirao komparativnu književnost na Univerzitetu u Beogradu gde je diplomirao 1958. godine. Sa uspehom započete karijere dolazi i prva značajnija stranputica ka evropskom iskustvu – od 1962. do 1973. godine radio je kao lektor (predavač) za srpsko-hrvatski jezik i književnost na Univerzitetu u Strazburu. Intenzivno je radio i na prevodima francuske književnosti za jugoslovensku publiku. Upravo u ovom periodu nastala su i neka od njegovih najvažnijih dela.

U Strazburu je Kiš napisao i objavio romane i zbirke koje su oblikovale njegov književni glas, poput zbirke priča i autobiografskih proza. Na primer, u to vreme nastaje „Bašta, pepeo“ (Garden, Ashes), delo koje se oslanja na sećanja iz detinjstva i snažno prepliće ličnu i istorijsku traumu.

U gradu na Rajni, Kiš je takođe prevodio dela francuskih pisaca na srpsko-hrvatski jezik, aktivnost koja je bila sastavni deo njegovog stvaralaštva i uspostavljanja mostova između kultura.

Kao autor, Kiš nije bio bez kontroverzi. Njegova zbirka „Grobnica za Borisa Davidoviča“ izazvala je snažne kritike i optužbe za plagijat u Jugoslaviji sredinom 1970-ih, pa čak i pravne sporove, ali je ta polemika dodatno učvrstila njegovu reputaciju kao jednog od najznačajnijih i najuticajnijih pisaca svog vremena.

Njegovo delo karakteriše duboka analiza istorijskih trauma, mehanizama totalitarizma i ljudske sudbine u surovim uslovima 20. veka, često kroz spoj autobiografskog sećanja i dokumentarnog materijala.

Zašto je Strazbur važan u priči o Kišu

Za razliku od mnogih književnika čije je stvaralaštvo ostalo vezano za domovinu ili neku jedinstvenu sredinu, Kiš je bio pravi evropski pisac, njegov rad u Strazburu predstavlja ključnu etapu u kojoj je spojio jugoslovensku književnu tradiciju sa francuskim intelektualnim okruženjem. Tokom vremena provedenog na Univerzitetu u Strazburu, oblikovao je deo svog stila i uspostavio mrežu koja će kasnije dopreti do čitalaca širom sveta.