U seriji skakutanja po SAD u okviru IVLP programa State Departmenta o kojem pišem već nekoliko tekstova u Danasu, najoriginalnije mesto bez sumnje je De Moin (Des Moines), prestonica Ajove, prepoznata globalno jedino zbog činjenice da se trka za demokratsko/republikanske predsedničke nominacije u nerazumljivim primarnim izborima započinje upravo ovde.
Iako ima pola tuceta obligatornih oblakodera, ovo je u suštini mali grad, od tek par stotina hiljada stanovnika, uglavnom smeštenim u predgrađima, i čiji se downtown da obići ceo, peške, temeljno, za par sati. Iako to vreme može biti nešto i duže jer sam poslovni centar nudi bonus opciju gubljenja u lavirintu Skywalka, gigantske konstrukcije hodnika i pasarela eleviranog na drugi sprat, između, okolo i unutar svih zgrada epicentra, da ni u kom slučaju ne daj bože ne biste stupili nogom na samu ulicu. Takođe, izuzev jednog kvarta u kojem se mogu naći barovi i klubovi, sam centar grada je jezivo pust, skoro bez ikakvih restorana, prodavnica, ili bilo kakvih javnih ustanova u koje možete ući – samo suv biznis i kancelarije!
„Istorijski“ Ist Vilidž s druge strane rečice De Moin ima nešto niže zgrade i predstavlja jedinu šoping zonu u samom gradu, i vodi vas prirodno ka Kapitolu, odnosno zgradi parlamenta Ajove, koji je zaista impozantan, sa zlatnom kupolom i neoklasicističkom arhitekturom, naročito ovako izolovan na brdašcetu koje nadgleda grad i okružen je raznim spomenicima. Tu ću čak dati i izjavu za lokalnu TV stanicu koja traži komentar na temu ptičjeg izmeta koji prlja njihov zaista lep predstavnički dom. „U Evropi je gore!“, biće egzaltirana udarna vest tog dana, izvučena iz konteksta mog komentara kako i velike turističke destinacije Starog kontinenta imaju još veći problem sa letećim pacovima, mada je ovde zaista delovalo kao da smo zalutali u Hičkokov film.
A tu je i najveće otkriće celog puta – YUGO servis! U jednoj sporednoj uličici, zatvoren i bez ijednog Zastavinog vozila ispred niti unutra, makar koliko smo mogli da nazremo kroz musave prozore, ali nema sumnje da se ovde radilo na najuspešnijem izvoznom proizvodu stare Juge…
Kako ćemo na celom putu uglavnom boraviti u velikim gradovima, svi nam kažu da je ovo prilika da upoznamo „pravu Ameriku“. To svakako podrazumeva stereotipe o debelim ljudima, ali i nešto što pomalo iznenađuje a to je dobrodušnost i otvorenost istih prema strancima. Uopšte uzev, svi su preljubazni, to se ovde kaže „Iowa nice“, a posebno oduševljava večera kod DŽozefa DŽonsa, vođe kampanje za demokratske predsedničke kandidate u Ajovi u protekle dve decenije, kod kojeg se prvi i poslednji put prežderavamo pravom američkom kuhinjom.
Tačku na prepozitivan utisak ostavlja jedan mladi „fire marshal“ odnosno upravnik vatrogasne stanice, Mr. Lund, domaćin sastanka na kojem nismo znali šta će nam, a na kraju je ispao masterklas iz menadžmenta, a još smo mogli i da ostvarimo dečačke snove i veremo se po vatrogasnim kolima!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
