Digitalno skeniranje Titanika otkriva revolucionarne detalje o poslednjim satima broda

Verna trodimenzionalna replika prikazuje koliko je potonuće bilo nasilno – jasno se vidi kako se brod prepolovio nakon što je udario u ledeni breg 1912. godine. U toj tragediji živote je izgubilo 1.500 ljudi, piše BBC.

Skener je otkrio nove detalje kotlarnice, potvrđujući svedočenja o inženjerima koji su do kraja ostali da rade kako bi obezbedili svetlo na brodu. Simulacije na kompjuteru pokazuju da su rupe veličine lista A4 papira bile dovoljne da izazovu potonuće.

Na 3D modelu jasno se vidi završni deo broda (krma) – motori se nalaze usred zbrke isprepletanog metala. Kada se brod prepolovio, krma je utonula u spiralu i teško je oštećena udarom o morsko dno.

„Titanik je poslednji svedok nesreće – još uvek ima priče koje želi da ispriča,“ rekao je analitičar Parks Stivenson.

Dokumentarac Titanic: The Digital Resurrection (Titanik: Digitalno Vaskrsenje), koji su pripremili National Geographic i Atlantic Productions, koristi podatke iz ovog skeniranja, a vršeno je pomoću podvodnih robota na dubini od 3.800 metara u Atlantskom okeanu.

Korišćeno je više od 700.000 fotografija iz svih uglova da se napravi ovaj „digitalni blizanac“, koji je prvi put prikazan na BBC-ju 2023.

Zbog veličine olupine i tame na toj dubini, ranije se Titanik mogao istraživati samo delimično pomoću podmornica. Ali ovaj snimak pruža prvi celokupan pogled na Titanik.

Pramac broda i dalje stoji uspravno, kao da putovanje traje, dok je krma udaljena 600 metara, izlomljena u gomilu metala – posledica pada na morsko dno.

Stivenson kaže da je snimak poput istraživanja mesta zločina, jer pokazuje gde se šta nalazi i daje celokupnu sliku za razumevanje nesreće.

Skener je otkrio i razbijen okrugli prozorčić (iliti „porthole“) koji se najverovatnije slomio udarom leda, što se poklapa sa svedočenjima preživelih da je led ušao u neke kabine.

Na delu gde je brod pukao, nalazi se velika kotlarnica. Na snimku se vidi da su neki kotlovi udubljeni, što znači da su radili dok su tonuli u vodu. Otkriven je i ventil koji je ostao otvoren, pokazujući da je para još uvek napajala električni sistem.

To je zahvaljujući timu inženjera predvođenih Džozefom Belom, koji su do poslednjeg trenutka ložili ugalj kako bi svetla ostala upaljena – svi su poginuli, ali su njihovi postupci spasili mnoge živote.

„Zahvaljujući njima, posada je uspela da spusti čamce za spasavanje dok je još bilo svetla,“ rekao je Stivenson.

Nova simulacija potonuća uz pomoć naprednih algoritama, originalnih planova broda i podataka o brzini i pravcu pokazuje da je Titanik zakačio ledeni breg samo blago – ali je to stvorilo niz pukotina duž trupa.

Iako je brod bio projektovan da pluta i sa četiri poplavljena pregrada, šteta se prostirala na šest pregrada, što je bilo dovoljno da ga potopi.

„Razlika između toga da Titanik potone ili ostane na površini bile su male pukotine veličine lista papira,“ rekao je Simon Benson, stručnjak za brodogradnju.

Problem je bio što su te male rupe bile raspoređene duž velikog dela trupa, što je omogućilo da voda polako, ali sigurno poplavi sve pregrade – dok na kraju nisu poplavljene i preko vrha.

Nažalost, taj donji deo pramca je i dalje zakopan u mulju, pa se šteta ne vidi direktno na snimku.

Ali ljudska tragedija je i dalje jasno prisutna – lične stvari putnika rasute su po morskom dnu.

Ova 3D replika daje nove tragove o toj hladnoj noći 1912. godine, ali će stručnjacima biti potrebne godine da sve detalje analiziraju.

„Titanik nam otkriva svoje priče malo po malo. I svaki put ostavlja želju za još“, zaključuje Stivenson.