Đurđevdan, dan kada se završava zima, a počinje leto: Zašto su se grančicama ukrašavala vrata u kući?

Đurđevdan slave i pravoslavci i katolici – pravoslavci kao krsnu slavu, a katolici kao imendan. Po broju domaćinstava koja ga slave, Đurđevdan je druga najčešća slava u Srbiji, a prva u Republici Srpskoj.

Međutim, Đurđevdan je mnogo više od verskog obeležja. U Srbiji, kao i širom Balkana, ovaj praznik nosi u sebi i duboke slojeve predhrišćanskih verovanja. Vekovima unazad, slavio se kao dan kada priroda ponovo oživljava, kada počinje letnje polugodište i kada se priziva plodnost – u poljima, stadu, ali i u ljudskom životu.

Kako je pre nekoliko godina objaasnila  etnološkinja Vesna Marjanović, za Radio Beograd, Đurđevdan je bio granica između zime i leta. „Narod je računao vreme na dva dela – od Đurđevdana do Mitrovdana je letnje vreme, period rasta i rada“, navodi ona.

U stočarskim krajevima, ovaj praznik je označavao „prvu mužu“ i prvi izgon ovaca na pašu. Pravili su se ritualni venčići od bilja, stavljali su se prstenovi u hlebove, ukrašavale su se kuće zelenilom – sve u cilju zaštite, zdravlja i dobre godine. U Panonskim krajevima, uobičajeno je bilo jutarnje kupanje u reci i prskanje vodom, kao simbol pročišćenja. Sve kuće, odnosno vrata na kućama, su bile okićene prolećnim grančicama – lipom, drenovinom, vrbom.

Iako su mnogi običaji danas zaboravljeni, duh praznika opstaje. U gradovima i selima, Đurđevdan je ostao dan okupljanja, bogate trpeze i slavskog veselja. U nekim krajevima, poput okoline Stragara, i dalje se čuva običaj paljenja đurđevdanskih vatri uoči praznika – kao znak pročišćenja i pomoći suncu da „izađe“.

Đurđevdansko jutro i dalje nosi posebnu simboliku. Stari običaj kaže: ko rano ustane tog dana, biće zdrav, vredan i uspešan cele godine. Ritualno umivanje rosom ili u reci, danas redak, nekada je bio neizostavan – da bi se očuvala mladost, zdravlje i lepota.

Kao što sama reč kaže, Đurđevdan, je dan kada se osim svetitelja, poslavlja i dan, dan koji je granica između leta i zime, dan koji mogu da proslavljaju svi.

Bilo da se praznik obeležava uz rodbinu, prijatelje, đurđevdansku pesmu ili samo simbolično, Đurđevdan nas podseća na cikličnu prirodu vremena, na povezanost čoveka s prirodom, i na potrebu da se – bar na jedan dan – slavi život u svim njegovim oblicima.