DNK analiza žene od 117 godina otkriva tajne dugovečnosti

Detaljna zdravstvena analiza jedne od najstarijih osoba na svetu, Marije Branjas, koja je doživela 117 godina, sugeriše da je deo njene dugovečnosti mogao biti povezan sa izuzetno mladim genomom. Neki od njenih retkih genetskih varijanti povezani su sa dugovečnošću, funkcijom imunog sistema, kao i zdravljem srca i mozga.

Naučnici u Španiji navode da ove rezultate koriste kako bi „ponudili novi uvid u biologiju starenja, identifikovali biomarkere zdravog starenja i potencijalne strategije za povećanje očekivanog životnog veka.“

Rezultati se zasnivaju na uzorcima krvi, pljuvačke, urina i stolice koje je Branjas ustupila pre smrti 2024. godine, kada je bila najstarija živa osoba na svetu, piše Science Alert.

Tim istraživača sa Instituta za istraživanje leukemije „Josep Carreras“ u Barseloni utvrdio je da su Branjasine ćelije „ponašale se“ kao da su znatno mlađe od njenog hronološkog uzrasta. Ona je nadmašila prosečnu očekivanu životnu dob žena u Kataloniji za više od 30 godina.

U svojim poznim godinama Branjas je bila u izuzetno dobrom zdravstvenom stanju, sa odličnim kardiovaskularnim zdravljem i veoma niskim nivoima inflamacije. Njeni imuni sistem i mikrobiom creva pokazivali su karakteristike tipične za mnogo mlađe osobe. Takođe, imala je izuzetno nizak nivo „lošeg“ holesterola i triglicerida, dok je nivo „dobrog“ holesterola bio vrlo visok.

Ovi faktori zajedno mogu doprineti objašnjenju njenog izvanrednog zdravlja i dugovečnosti.

Marija Branjas je vodila mentalno, socijalno i fizički aktivan život, ali je, kako navode istraživači, imala i sreću u genetskom nasledstvu. Iako je mediteranska ishrana bogata jogurtom verovatno doprinela njenoj dugovečnosti, izuzetno dug život verovatno zavisi od kombinacije genetskih i spoljašnjih faktora.

Zanimljivo je da su naučnici primetili „veliko trošenje“ telomera – zaštitnih kapica na krajevima hromozoma. Telomeri štite genetski materijal, a kraći telomeri su obično povezani sa višim rizikom od smrti. Međutim, istraživanja među najstarijim osobama sugerišu da telomeri možda nisu pouzdan biomarker starenja. Štaviše, kratki telomeri mogli su Branjas pružiti prednost, hipotetički sprečavajući proliferaciju kancerogenih ćelija.

„Slika koja se izdvaja iz naše studije, iako se zasniva samo na ovom izuzetnom primeru, pokazuje da ekstremno visoke godine života i loše zdravlje nisu nužno povezani“, navode istraživači, predvođeni epigenetičarima Eloyom Santos-Pujolom i Aleixom Noguera-Castellsom.

Istraživanje jedne osobe, koliko god bila izuzetna, ograničeno je u svojim zaključcima za širu populaciju. Istraživači iz Španije priznaju da su potrebne veće studije da bi se rezultati mogli generalizovati.

Ipak, šira istraživanja koja upoređuju osobe sa izuzetno dugim životom sa njihovim kraće živećim vršnjacima takođe identifikuju biomarkere koji izdvajaju pojedince i mogu im pomoći da odole bolestima.

Stogodišnjaci su najbrže rastuća demografska grupa na svetu, ali samo jedan od desetoro ljudi koji dostignu 100 godina doživi sledeću deceniju. Marija Branjas pružila je naučnicima retku priliku da istraže moguće mehanizme koji omogućavaju ljudski ekstremno dug život.

Studija je objavljena u časopisu Cell Reports Medicine.