Ove domaće reči nikada nisu ušle u opštu upotrebu: Da li biste ih vi koristili?

U vreme kada se srpska država obnavljala, a institucije tek gradile, postojala je svest o važnosti jezika kao temelja identiteta. Članovi Društva prepoznali su potrebu da se stvore autentične reči koje bi zamenile tada sveprisutne tuđice, posebno u nauci, politici i obrazovanju.

Vukova oštra kritika

Ipak, njihovi pokušaji nisu naišli na razumevanje svih. Vuk Stefanović Karadžić, vodeći jezički reformator tog doba, oštro je kritikovao rad Društva. Optužio je članove da „ne znaju svoj jezik, niti hoće da ga uče“, podsmevajući se njihovom obrazovanju stečenom u inostranstvu. Njegov odnos prema narodnom jeziku bio je nepokolebljiv, pa je u svemu što nije poteklo iz narodnog govora video opasnost od otuđenja.

Reči koje su opstale (i one koje nisu)

Uprkos kritikama, Društvo je ostavilo značajan trag. Mnoge reči koje su tada skovane opstale su do danas, poput:

• bezuslovno
• brakolomac
• sazvežđe
• prinuda
• sukob
• priraštaj

Međutim, mnogi drugi predlozi nisu zaživeli. Umesto njih su se, tada kao i sada, koristile strane reči – najčešće iz nemačkog, francuskog i kasnije engleskog jezika. Neki od takvih primera su: ravnovredno za ekvivalentno, samrtna borba za agoniju, mudroslovije za filozofiju, a još puno primera možete pogledati u objavi Instagram stranice Poreklo reči koja sledi:

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Poreklo reči (@poreklo_reci)

Slovensko nasleđe i savremeni izazovi

Osnovni izvor za jezičko obogaćivanje bile su reči slovenskog porekla, uz pokušaje da se termini oblikuju na način razumljiv običnom govoru. Nažalost, burne polemike i unutrašnji sukobi doveli su do toga da Društvo prestane sa radom već 1847. godine.

Danas, gotovo dva veka kasnije, i dalje ne postoji sistematski plan za obogaćivanje srpskog leksičkog fonda. Novi termini uglavnom se preuzimaju iz stranih jezika bez prilagođavanja, a pitanje je da li bi slična inicijativa imala šansu u savremenom društvu.