Double test na dvostrukoj klinici

„Da. Naravno, samo uz uput.“

„Hvala, doviđenja.“

Dan posle ovog kratkog telefonskog razgovora, odlazim u Dom zdravlja. Reč je o testu koji moraju da urade sve trudnice u periodu od 12. do 14. nedelje od začeća.

„Doktore, na Institutu za majku i dete, ipak rade Double test. Dakle, ne moram da idem u privatnu kliniku i platim ceo pregled 5.400 dinara“, saopštavam doktoru saznanje.

„Pogrešna informacija. Oni ne rade taj test. Svašta se tu radi. Znate, na tom Institutu… Hm… Jednostavno, ja dam uput i ništa. Trudnice opet moraju kod privatnika. Oni uvek nešto izmisle i ne urade taj test“, odgovori doktor, uhvativši se jednom rukom za naborano čelo.

„Ali, rekli su mi preko telefona da rade i da mi treba uput samo“, nastavljam sumnjičavo.

„Uvek ista priča. Davao sam upute, naravno, ali oni vam neće uraditi taj test. Na kraju ćete, ipak, morati kod privatnika. Pre nekoliko meseci nam je čak stigla zabrana iz Fonda za zdravstveno osiguranje da izdajemo upute“, nevoljno izusti moj doktor.

„Ali, u čemu je njihov interes da pričaju da nešto rade, a da zapravo to ne rade?“, pitam naivno.

„Ha… Interes je interes. Znate, postoji, recimo i slučaj da trudnice, recimo, rade na Institutu specijalistički ultrazvuk. Iako je to skoro običan ultrazvuk, ne znam zašto ga tako zovu i otkud takva praksa. Oni potom izdaju papir o provedenim bolničkim danima tamo…“, skotrlja mi doktor te činjenice preko stola.

„Ali, zbog čega to rade?“, insistiram i dalje naivno.

„Pa… Vidite, otkud znam? Naplaćuju valjda iz Fonda posle te bolničke dane. To mogu da zamislim. Ne znam“, odgovora on podižući pogled ispod gustih, tamnih obrva.

Slegnem ramenima. Zamolim doktora da mi preporuči privatnu kliniku na kojoj bih mogla da uradim Double test. Doktor mi na papiriću napiše adresu, broj telefona klinike i lupi pečat sa svojim imenom. Odlazim tamo istog dana. Matja i ja uživamo posmatrajući dvanaestonedeljni fetus na ultrazvučnom pregledu. On vidi da fetus ima pipu. Doktorka koja prelazi ultrazvučnim aparatom preko mog, sada već vidnog stomaka, složi se sa njim, onako – simpatično, ali nesigurno. Naravno, neozbiljno je to. Još je rano za određivanje pola. Ko bi više voleo devojčicu, a ko dečaka, iako nam je svejedno. Igramo se.