Giht ili uratna artropatija je metaboličko oboljenje, koje nastaje kao posledica trajno visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi i taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima i drugim delovima tela. Predstavlja jednu od najstarijih poznatih bolesti među ljudima. Zvali su je „bolest kraljeva“, jer je bila raširena među bogatim ljudima koji su preterivali u jelu i piću.
Osim u bubrezima, gde dovode do stvaranja kamenaca, kristali mokraćne kiseline talože se pod kožom i na zglobovima. Naslage kristala mogu se nalaziti na zglobovima, a da ne uzrokuju gotovo nikakve smetnje. Tek kad se naslaga kristala toliko poveća da ošteti strukturu zgloba, dolazi do upale. Prvi znak upale je najčešće iznenadan, jak bol u jednom zglobu, koji se obično javlja noću ili ujutro, odmah nakon ustajanja. Zglob brzo i jako otekne, veoma je bolan, crven i topao, a bolesnik često ima povišenu temperaturu. Ovaj zapaljenski proces traje od tri do 14 dana, a nakon toga se spontano smiruje.
Kod prvog napada gihta, koji se najčešće javlja posle četrdesete godine života, uvek boli samo jedan zglob. Gotovo uvek je to zglob korena nožnog palca, a vrlo retko mesto prvog napada mogu biti zglobovi stopala, gležnjevi ili pete. Kasnije upalom može biti zahvaćen svaki zglob: zglob kolena, lakta, prstiju na rukama. Ako se giht pravilno terapijski ne tretira, vremenom prelazi u hronični oblik koji se karakteriše pojavom potkožnih i kostnih tofusa (izbočina na koži nastalih usled taloženja urata u hrskavicama i tetivama). Najteža komplikacija je uratna nefropatija koja može dovesti do bubrežne insuficijencije (slabosti).
Terapija gihta se sprovodi dijetetskim i farmakološkim tretmanom. Koriste se nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji deluju protivzapaljenski. Urikostatici omogućavaju sniženje urata, dovode do redukcije tofa i koriste se u dugoročnom lečenju pacijenata starijeg životnog doba. Rizik od ove bolesti se može maksimalno redukovati promenom životnog stila: gubitkom prekomerne telesne mase i izbegavanjem alkohola. Alkohol posebno treba izbegavati jer podstiče lučenje vode iz organizma, što uzrokuje koncentrovanje mokraćne kiseline u preostaloj telesnoj tečnosti. Takođe, alkohol i sam podstiče organizam na stvaranje mokraćne kiseline. Iz navedenih razloga, za osobe koje boluju od gihta, alkohol se smatra otrovom.
Preporuke:
* Izbegavajte preobilne i masne obroke
* Izbegavajte namirnice bogate purinima (jetra, bubrezi, sardine, kavijar, jaja, meso i mesne prerađevine)
* Konzumirajte barem šest do osam čaša vode dnevno – voda pomaže bubrezima u lučenju suvišne mokraćne kiseline
* Ograničite konzumaciju gaziranih napitaka i napitaka koji sadrže kofein.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
