Glavni krivac za bolesti srca i dijabetes

Ukoliko se više navedenih faktora pojavi udruženo kod istog pacijenta, rečje o metaboličkom sindromu. Tako, osoba koja ima tri od nabrojanih faktora rizika – trigliceride veće od 1,7 mmol/l, nizak nivo HDL holesterola (ispod 1,0 mmol za muškarce i 1,3 za žene), krvni pritisak veći od 130/85 , abdominalnu gojaznost – obim struka veći od 102 za muškarce i 88 za žene i glikemiju našte veću od 5,6 mmol – ima metabolički sindrom i time je u značajno povišenom riziku da oboli od kardiovaskularnih bolesti.

Farmaceutska kuća Sanofi-Aventis, koja u svom programu ima značajne lekove za lečenje dijabetesa i bolesti srca, pokrenula je nedavno istraživanje sa ciljem da se proceni učestalost faktora kardiometaboličkog rizika kod pacijenata u Srbiji. Pacijentima, koji su posećivali kardiologe, endokrinologe i lekare opšte medicine u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, meren je obim struka, krvni pritisak, određivane masnoće u krvi, utvrđivano je da li su pušači i kakvog su socijalnog statusa. Program je sproveden na 2.038 pacijenata, a njegovi rezultati (preliminarni) objavljeni su nedavno na simpozijumu održanom u hotelu Kontinental u Beogradu. Rezultate istraživanja nazvanog Seminar, u kome je učestvovalo više od stotinu kardiologa, endokrinologa i lekara opšte medicine, predstavili su glavni istraživači, prof. dr Svetozar Damjanovići akademik dr Miodrag Ostojić.

Rezultati studije ukazali su na to da je velika učestalost metaboličkog sindroma kod oba pola u Srbiji, kao i da učestalost kod naših muškaraca prednjači u poređenju sa ostalim zemljama u kojima je obavljano ispitivanje (Evropa, Kanada, Azija, Bliski istok i Latinska Amerika). Takođe je potvrđena veza između prisustva metaboličkog sindroma i obolevanja od kardiovaskularne bolesti i dijabetesa.

Prof. Damjanović, endokrinolog, ukazao je na to da je ovo prva prava studija u Srbiji koja je trebalo da ustanovi prevalencu metaboličkog sindroma, bila prilika da se ovaj sindrom „raščlani“ na komponente i onda pokuša da nađe udeo svake od njih za kardiovaskularnu bolest.

– Jedan od ciljeva bio je da se ustanovi abdominalna gojaznost, dok je jedan od sekundarnih ciljeva bilo razdvajanje komponenti metaboličkog sindroma, da bi se ustanovilo koliko je moguće izdvojiti pacijente sa metaboličkim sindromom od onih koji ga nemaju. Želeli smo da ustanovimo geografske varijacije i uporedimo podatke sa drugim zemljama u Evropi i svetu – objašnjava Damjanović.

Rečje o „studiji preseka“ u koju je uključeno po 20 pacijenata starosti od 35 do 80 godina, koji su dolazili na pregled kod kardiologa, endokrinologa ili lekara opšte medicine u domu zdravlja. Pored demografskih parametara (starost, pol, stepen obrazovanja…), takođe su uključeni i antropometrijski (merenja), ali i kardiovaskularni faktori rizika, uključujući porodičnu anamnezu za bolesti srca i dijabetes tipa 2.

Obim struka mera problema

Prema rečima akademika Ostojića, kao kriterijumi, ustanovljene su vrednosti merenih parametara. Dok neke definicije metaboličkog sindroma uključuju bilo koja tri od posmatranih kriterijuma, najnovija definicija uključuje veći obim struka (za koji se smatra da je najviše povezan sa fizičkom neaktivnošću) i još dva kriterijuma. Kardiometabolički sindrom „krivac“ je za rizik da osoba oboli od bolesti srca ili dijabetesa tipa 2.

U studiju je uključeno 2.038 pacijenata, ali su analizirani podaci za 1.715, za koje su postojali kompletni podaci, a obuhvaćeno je 37 odsto muškaraca i 63 odsto žena. Prosečna starost muškaraca u studiji je 58, a žena 59 godina.

Od 633 muškarca u studiji, 40 odsto je bilo kod kardiologa, 34 kod endokrinologa, a 26 odsto rešenje za zdravstveni problem potražilo je u domu zdravlja. Kada su u pitanju žene, od 1.082 pripadnice lepšeg pola ukljuženih u studiju, 26 odsto posetilo je kardiologa, 40 odsto endokrinologa, a 34 odsto lekara u domu zdravlja. U Evropi, međutim, znatno više osoba poseti porodičnog lekara, a ređe kardiologe i endokrinologe.

Prema prosečnom indeksu telesne mase (BMI) od 28,7 naši muškarci ne razlikuju se značajno od ljudi iz Zapadne Evrope (29,3). Slično je i sa ženama. BMI naših žena iznosi 28,5, slično kao u zapadnim zemljama. Zanimljivo je da su naši muškarci imali prosečan obim struka 102 centimetra („zapadnjaci“ 105), a žene 92 (Evropljanke 94,7).

Ipak, razloga za opuštanje – nema. Jer, prekomernu telesnu težinu ima polovina stanovnika, dok je kod svakog četvrtog muškarca BMI ozbiljno povišen. Ni žene ne „zaostaju“ u tom pitanju.

Među pacijentima uključenim u studiju 38 odsto su bivši pušači, a 23 odsto aktivni pušači. Kod severnih Evropljana 46 odsto čine bivši, a 18 aktivni pušači, u južnoj Evropi je 40 odsto aktivnih, a 29 odsto onih koji su ostavili cigarete, dok na Bliskom istoku svaki peti ispitanik je aktivni pušač, ali je samo jedan procenat bivših. Žene kod nas više puše nego u drugim zemljama.

Studija je ustanovila da, takođe, visok nivo LDL holesterola ima gotovo četiri petine pacijenata, tačnije 77,4 odsto muškaraca i 78,2 odsto žena. Takav rezultat svrstava nas na čelnu poziciju. S druge strane, kada je rečo terapiji dislipidemije (poremećaja metabolizma masti), našim građanima adekvatni lekovi nisu dostupni kao u razvijenim zemljama. Tako, statine kod nas koristi 28 odsto muškaraca i 24 odsto žena, što je znatno manje nego u ostalim delovima Evrope. U primeni fibrata naši pacijenti ne zaostaju mnogo.

Visok krvni pritisak ustanovljen je kod tri od četiri pacijenta uključena u studiju, a dijabetes tipa 2 ima 35 odsto muškaraca i 29 odsto žena – među onima koji su došli na pregled. Sa prosečnom vrednošću od 6,5 kod muškaraca i 6,2 kod žena slični smo žiteljima razvijenog dela evropskog kontinenta.

Kako se postavlja dijagnoza

– Kriterijum za postavljanje dijagnoze metaboličkog sindroma imalo je 65,9 odsto muškaraca i 66,4 odsto žena. Odsustvo faktora rizika zabeleženo je kod svega dva odsto naših muškaraca, četiri faktora ima četvrtina, a svih pet faktora prisutno je kod 16 odsto pripadnika jačeg pola. „Nula“ faktora rizika ima svaka dvadeseta žena, ali svaka četvrta ima čak četiri – objašnjava prof. Ostojić.

Visok nivo šećera (glikemija) ustanovljen je kod 56 odsto muškaraca i 49 odsto žena, hipertenzija kod 89 odsto muškaraca i 86 odsto žena, povišene vrednosti triglicerida ima 63 procenta muškaraca i 55 žena, a holesterola 47 odsto muškaraca i 54 žena. Naposletku, obim struka veći od preporučenog izmeren je kod svakog drugog pacijenta i kod 65 odsto pacijentkinja. Bitno je da se ustanovi da li postoji veza između faktora rizika koji ulaze u metabolički sindrom i kardiovaskularnog oboljenja i dijabetesa tipa 2.

Ostojić, govoreći o pojedinačnim rizicima za infarkt, napominje da hipertenzija u svetu nosi 5,2 puta veći rizik, a kod naših žena 5,5, kod kojih je takođe povezan BMI i obim struka sa dobijanjem dijabetesa. Izgledi da obole od šećerne bolesti tip 2 najveće su usled porodične istorije, a kod žena i hipertenzija nosi jak rizik za ovu bolest.

Zašto ga je „trebalo izmisliti“

Ukoliko se zajedno nađu veći struk, pritisak i glikemija, ta osoba ima 10 puta veći rizik da oboli od kardiovaskularne ili šećerne bolesti. Rasprostranjenost metaboličkog sindroma kod nas je viskoka i iznosi 66 odsto (u svetu 60 procenata). Ustanovljeno je da postoje klasteri, grupisanje faktora rizika metaboličkog sindroma, koji predviđaju i oboljenje srca i krvnih sudova i dijabetes. Na taj način, zadovoljava se definicija kardio-metaboličkog sindroma.

Prof. dr Nebojša Lalićističe da je dijabetes – neslavan rekorder – broj 1 uzrok komplikacija i invaliditeta. Dijabetes i pre-dijabetes prisutni su kod dve trećine pacijenata sa akutnim koronarnim događajem. Lalićkaže da je 2001. godine data pretpostavka koja je kasnije postala dogma, da je „dijabetes tip 2 ekvivalent koronarne bolesti sa preventivnog stanovišta i veoma je moćan faktor za nastanak kardiovaskularne bolesti“. Zbog toga kardiovaskularni rizik u dijabetesu tip 2 treba intenzivno lečiti.

Prema njegovim rečima, metabolički sindrom je, u suštini, kombinacija između uvek prisutne centralne gojaznosti i najmanje dva od preostalih „klasičnih“ faktora rizika. Tako, „zloglasni“ metabolički sindrom nosi dva puta veći rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti izvan dijabetesa, petostruko veći rizik za nastanak dijabetesa tipa 2, ali i tri puta veći rizik za nastanak bolesti srca u okviru šećerne bolesti.

– Da ne postoji metabolički sindrom, trebalo bi ga izmisliti – kaže prof. dr Dragan Micić, endokrinolog. Jer, sada se ne leči samo pritisak, kada dođe bolestan čovek, većlekar proveri i glikemiju i lipide, izmeri njegov obim struka… Pacijent se posmatra generalno i traži moguća veza sa metaboličkim sindromom. Tako, kada se kod nekog konstatuje ovaj sindrom, to znači da on ima dugogodišnji rizik za zdravlje. Iako postoje bolji parametri za brzu procenu rizika, dijagnoza metaboličkog sindroma „postavlja priču“ za ceo život, tera pacijenta da pokuša da redukuje rizike.