Mnogoljudni Efes bio je trgovačko i ekonomsko središte. Bio je poznat po kovnicama srebrnog novca, ali za istoričare je daleko važnije da su u njemu „puštene u opticaj“ prve platne kartice. Doduše, bile su u formi glinenih pločica i za dva santimetra duže od sadašnjeg „ameriken ekspresa“, „visa“ i „master“ karte. U pločicu bi se utiskivalo ono što vlasnik potroši, a potom bi se „vršilo knjiženje“ i plaćanje u čvrstoj moneti.
Gde je bilo novca, bilo je i zadovoljstva. Jedno od potvrda postojanja platnih kartica postoji na ulici, blizu Hadrijanovog hrama, a reč je o crtežu na mermeru, koji pokazuje gde se nalazi kuća ljubavi. Na mermernom „bilbordu“ dimenzija 30 puta 20 centimetara, prikazano je sve šta je potrebno za odlazak na mesto gde u svakom trenutku 200 dama ugađa klijentima: žensko stopalo (pravac); lik žene sa razbarušenom kosom (kod koga se ide); srce (zašto se ide) i glinena platna kartica (poseta se, naravno, plaća).
U kući zadovoljstva nisu radile obične prodavačice ljubavi. Bile su obrazovanije i vičnije od čuvenih grčkih hetera, a osim ljubavi pružale su i razgovore za otklanjanje stresa i trauma. Psihijatara nije bilo, a legionarima je bio potreban neko ko će im odagnati posttraumatske sindrome, koji ne traju tek od vijetnamskog i zalivskog rata.
Priča o heterama iz Efesa, u Japanu je dobila nove detalje i o njima se govori kao o gejšama antičkog sveta. To se dopunjuje činjenicom da su umetnice iz Efesa lice napadno farbale u belo. Osim legionara, kod „mediteranskih gejši“ zalazili su i ugledni Efešani, ali ne pravo na vrata. Oni su odlazili bajagi u biblioteku, a odatle se tajnim hodnikom kod dama koje su Efešanima nudile bogatiji erotski meni, od onog koji su imali kod kuće.
To govori da je stari svet postao konzervativniji, jer su Grci, između ostalih i Solon, prostituciju smatrali poželjnom i nužnom za demokratiju. Efešani o tome nisu razbijali glavu i, kada nisu išli u „biblioteku“, odlazili su u gladijatorsku arenu. Gladijatori su živeli u posebnom delu grada, a istraživanja pokazuju da su snagatori gotovo po pravilu bili vegetarijanci. Mesa je bilo u izobilju, jer je u okolini bilo divljih svinja i srndaća, ali gladijatori su se uglavnom hranili žitaricama i grahoricama.
Inače, do Efesa se najlakše dolazi iz 18 kilometara udaljenog Kušadasija. To je najbolje učiniti uz pratnju dobrih vodiča kakve ima beogradski „Halo tours“, ali može se i u privatnoj režiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
