Gostinica: Kraj sa stotinu lica

U slučaju da ne volite da idete tamo gde idu mnogi i gde postoje brojni hoteli, apartmani, bazeni i saune, ako ne smatrate nužnim da restoranska ponuda uključuje oradu i brancin, a pritom niste vezani isključivo za visoke planinske vrhove, čitav kraj koji se proteže između Užica i Kosjerića je pravi izbor za vas. Na tom putu ne možete da promašite Gostinicu.

Uobičajeno globtrotersko iskustvo, stečeno posetama velikim gradovima i dograđivano ili pripremano proučavanjem Google Eartha, mapa ili, za one sa manjkom inventivnosti, upornim višednevnim listanjem štampanog izdanja vodiča (koji lepo zna da kaže šta morate videti i čime ćete se obavezno oduševiti) neće biti baš od nikakve pomoći u otkrivanju svih predela na koje se proteže selo Gostinica. Dobro terensko vozilo, dobronamerni saveti užičkih prijatelja, pa čak i pouzdano šerpasko iskustvo nekoga ko je, manje ili više davno, odrastao u tom kraju mogu biti od pomoći. Ali samo donekle. Dalje vas mogu odvesti samo udobna obuća, spremnost da se pešači satima i da se dobar deo dana provede hraneći se divljim kupinama i šljivama sakupljenim pored puta.

Na manje od 10 kilometara od centra Užica, putem ka severu preko Buara, na uzvišenju poznatom kao „kovačnica“ gde, naravno, kovačnice nema, ali zato ima kafane i prodavnice, zateći ćete tablu sa natpisom „Gostinica“. To znači sve osim da ste na odredište stigli, zato što se radi o izuzetno razuđenom selu sa ogromnim brojem zaselaka, gde se pitanje pravog centra ne postavlja. Karan, Lelići i Ribaševina su susedne naseobine, ali, verujte mi na reč, ni posle pete rakije i posvećenog objašnjavanja lokalnog eksperta, neće vam biti jasno koja kuća, imanje, šuma ili poljana kom selu pripadaju. Čak se i predivna planina Jelova Gora, sa vrhom nešto višim od 1.000 metara, znatnim svojim delom nalazi na teritoriji Gostinice. Kada, popevši se na brdo sa koga puca pogled desetinama kilometara unaokolo, shvatite da u daljini ispred vas svetluca Požega, a da se dalje na jugoistoku vide obronci Golije, nikakvo razjašnjenje više vam neće biti potrebno. Jednostavno, osetićete da vas okružuju mir i lepota. Ali ne onaj mir koji se može osetiti na jedva dostupnom vrhu nekog moćnog planinskog venca. Upravo suprotno. Najveća prednost čitavog gostiničkog područja je upravo ogroman varijetet vegetacije i predela i, posledično, raspon iskustava koje vam oni mogu pružiti. Od kukuruza u zaravni visokog preko tri metra do oštrih šumskih obronaka koji se penju pod veoma oštrim uglovima, od malenih ukusnih i samo uz ogrebotine dostupnih divljih kupina do kao pod konac poređanih, okošenih malinjaka sa krupnim plodovima, od obronaka sa kojih puca pogled, do guste šume koja jedva propušta dnevnu svetlost – sve to je Gostinica. I da, naravno, i ljudi. Kafom vas neće poslužiti bez rakije, a kafa ne ide bez malina sa šećerom; maline ne idu bez čaše izvorske vode, a rakija ne ide bez još jedne.