Kiseonik ima opšti revitalizacioni i regenerativni potencijal, jer je elemenat koji omogućava ćelijski metabolizam i produkciju životne energije (adenozin trifosfata). Naš organizam kao energiju može da koristi isključivo adenozin trifosfat i zato su sve životne funkcije kiseonik zavisne, pa tako i reproduktivna funkcija. Dodatni problem u reprodukciji donosi i sam proces starenja, podjednako i za žene i za muškarce, jer starenje smanjuje opštu i specifičnu vitalnost, to jest regeneraciju i obnavljanje sopstvenog organizma (više ćelija umre nego što se novih stvori).
Dok smo mladi svakih 28 dana dobijemo novo telo, toliki se broj ćelija zanovi, a svakih deset godina novi skelet. U periodu opšteg telesnog napretka i proces reprodukcije ili razmnožavanja je uspešniji. Sa starenjem je sve teže i zato se treba ozbiljno boriti da starost sa svim svojim negativnim posledicama dođe što kasnije. Proces starenja se ne može zaustaviti, ali se može mladost produžiti. I tu se vraćamo na kiseonik koji se diše pod pritiskom u jednomesnim kiseoničnim hiperbaričnim komorama i koji ima najsnažniju poznatu regenerativnu i revitalizacionu ulogu. Moramo ženski organizam prvo da podmladimo u celini, pa onda da uspešno stimulativno delujemo na reproduktivni sistem, da pomognemo da se novi život začne, a zatim i da žena plod uredno iznese do porođaja zdrave i lepe bebe.
U procesu lečenja steriliteta, hiperbarična oksigenacija se primenjuje i kod muškaraca i kod žena. Kod muškaraca uglavnom da se poveća broj živih spermatozoida i da se poveća njihova vitalnost i pokretljivost. Kod žena je strateški princip da se poboljša vitalnost unutrašnjeg sloja materice, endometrijuma i da se poboljša senzitivnost, to jest sposobnost endometrijuma da prihvati i usadi oplođenu jajnu ćeliju. Endometrijum je, uprošćeno rečeno splet krvnih sudova koji treba da prihvate plod i da mu obezbede dovoljnu količinu kiseonika i hrane za pravilan razvoj i rast. I ako plod zaostaje u rastu takođe se primenjuje hiperbarična oksigenacija da premosti slab i nedovoljno razvijen endometrijum čiji krvni sudovi nisu u stanju da donesu dovoljno kiseonika do ploda. Naš život je od začeća sudbinski vezan za kiseonik te otuda toliki značaj gasa koji samo udišemo kao deo vazduha. O kiseoniku nikada ne razmišljamo na taj način sve dok ne zaustavimo disanje i tada shvatimo koliko kratko možemo bez kiseonika. Posebno je danas primena hiperbarične oksigenacije važna jer postoje praktične biotehnološke mogućnosti veštačke oplodnje ili vantelesne oplodnje kod žena u godinama za koje se doskora verovalo da su nepremostiv problem. Danas je omogućeno i da se ozbiljni problemi steriliteta, ili neplodnosti rešavaju novim terapijskim pristupima. Sve je novo pa treba i ženski organizam bar malo podmladiti da bi ta nova tehnologija imala zdravu i snažnu ženu koja može da rodi.
Skoro sam pitao svoju prijateljicu i koleginicu iz Moskve, Dr Larisu Poljakovu, kako objašnjava uspeh hiperbarične oksigenacije u lečenju ženskog steriliteta. Njen odgovor je bio sledeći: „Niko ne zna, ali se bebe rađaju“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
