Naučnici upozoravaju: Hemikalije iz plastike u hrani mogu da remete hormone i povećaju rizik od raka

Plastika je prisutna svuda: u ambalaži za hranu, kuhinjskom posuđu, nameštaju i kućnoj prašini. Hemikalije iz plastike nisu čvrsto vezane za materijal i mogu da prelaze u hranu, naročito kada se plastika zagreva ili dolazi u kontakt s masnom i kiselom hranom. Tako dospevaju u ljudski organizam, piše The Washington Post.

Baza podataka koju su napravili naučnici u Švajcarskoj i Norveškoj identifikovala je oko 16.000 hemikalija povezanih s plastikom. Više od 5.400 smatra se potencijalno opasnim po zdravlje, dok za više od 10.700 nema dovoljno podataka da bi se procenila bezbednost.

Posebno rizične su:

• crna plastika, često napravljena od recikliranog elektronskog otpada, koja može sadržati visoke nivoe usporivača gorenja;
• neljepljivo posuđe i kompostabilni pribor, koji često sadrže PFAS, tzv. „večite hemikalije”;
• visoko prerađena hrana, u kojoj su studije često nalazile ftalate i bisfenole.

Iako su proizvođači tokom poslednjih decenija najavljivali izbacivanje pojedinih supstanci, istraživanja pokazuju da se one i dalje nalaze u velikom delu hrane i pića. Podaci američkog CDC-a ukazuju da je više od 90 odsto stanovništva izloženo nekim od ovih hemikalija.

Naučni dokazi, uglavnom iz dugoročnih epidemioloških studija, povezuju izloženost ovim supstancama s prevremenim porođajima, nižim IQ kod dece, problemima s plodnošću, gojaznošću i dijabetesom. Rizik je veći zbog kombinovanog dejstva više hemikalija, čak i kada je svaka pojedinačno ispod propisanih granica.

Stručnjaci savetuju da se, koliko je moguće, izbegava zagrevanje i kuvanje u plastici, skladištenje masne i kisele hrane u plastičnoj ambalaži i da se smanji unos ultra-prerađene hrane. Ipak, mnoge hemikalije, posebno PFAS i usporivači gorenja, veoma su postojane i teško ih je ukloniti iz životne sredine i lanca ishrane.

Zbog toga istraživači smatraju da su potrebni stroži propisi za hemikalije koje se koriste u plastici, jer trenutni podaci pokazuju da nijedna danas široko korišćena plastika ne može da se smatra potpuno bezbednom.