Hemoroidalna bolest

Hemoroidi su normalna anatomska struktura analnog kanala, i predstavljeni su jastučićima od vezivnog tkiva i venskih sudova. Oni su fini zatvarač koji učestvuje u mehanizmu zadržavanja stolice i gasa, sprečavajući nevoljno pražnjenje, i dajući nam osećaj o konzistenciji stolice. Kada izgube svoju funkciju, dolazi do nastanka hemoroidalne bolesti.

Postoje brojni faktori koji mogu dovesti do nastanka uvećanja hemoroidalnih vena, i najverovatnije delovanje više faktora vodi nastanku bolesti. Uspravan položaj kod čoveka višestruko povećava pritisak u rektalnim venama, što ponekad izaziva njihovo uvećanje. Pretpostavlja se ipak da su ishrana, neadekvatan unos tečnosti, napinjanje tokom pražnjenja, kao i dugo zadržavanje u toaletu najčešći faktori nastanka hemoroidalne bolesti. U ostale faktore koji imaju uticaj na njihov nastanak ubrajamo hronični zatvor, čest proliv, trudnoću, kao i moguće nasledne faktore. Sve ovo dovodi do širenja venskih sudova, zidovi vena postaju tanki i krvare, a ako se pritisak nastavi, oslabljene vene ispadaju kroz analni otvor.

Najčešći simptomi hemoroidalne bolesti su dakle pojava krvi u stolici i ispadanje hemoroidalnih jastučića izvan analnog kanala. Pored toga, prateći simptomi mogu biti bol, nelagodnost u analnom predelu i svrab. Bol je naročito izražena u slučaju ispadanja hemoroidalnih jastučića van analnog kanala sa nemogućnošću njihovog vraćanja, kada može doći do tromboziranja unutar hemoroidalnog jastučića.

Bolest se dijagnostikuje na osnovu anamnestičkih podataka koje daje pacijent uz fizikalni pregled koji podrazumeva anoskopiju. Anoskopija nam omogućava vizualizaciju hemoroidalnih jastučića, čime se određuje njihov položaj, veličina i izgled. Na osnovu ovoga mi određujemo stadijum hemoroidalne bolesti. Prvi i drugi stadijum najčešće se tretiraju konzervativno preparatima koji sadrže diosmin, promenom načina ishrane i higijenskim postupcima. Ishrana treba da bude bogata voćem, povrćem i tečnošću. Cilj je sprečiti zatvor, omekšati stolicu i povećati njen volumen. Postoje i dijetetski preparati bogati nesvarljivim materijama kakve su celuloza, vlakna i pectin, koji pomažu kao dodatak ishrani u postizanju ovog cilja. Neophodno je izbegavati brzu hranu, kao i one namirnice koje dovode do stvaranja zatvora. Važna komponenta lečenja je i fizička aktivnost, koja poboljšava cirkulaciju u analnom kanalu. Treći i četvrti stadijum zahtevaju mnogo ozbiljnije vidove lečenja, u koje spadaju podvezivanje hemoroida, skleroterapija i naravno hirurški tretman. Podvezivanje hemoroida podrazumeva stavljanje gumenih ligatura iznad hemoroidalnog čvora, dovodeći do njegovog povlačenja. Skleroterapija predstavlja metod kojim se vrši ubrizgavanje sklerozantnog sredstva u venski pleksus, što dovodi do njegovog sasušivanja. Hirurško lečenje podrazumeva potpuno uklanjanje hemoroidalnih nodusa jednom od operativnih procedura. Sa hirurgijom ne treba žuriti, sem kada je očigledno da druge metode lečenja ne mogu pomoći.

Pojava simptoma hemoroidalne bolesti podrazumeva obavezno javljanje lekaru i adekvatan pregled. Pregled ne treba da bude usmeren samo na završni deo debelog creva, čak i kada je očigledno da su simptomi vezani za hemoroidalnu bolest. Neophodan je pregled debelog creva u celini, čime se isključuje mogućnost previda tumora debelog creva, koji bi mogao da izaziva simptome koje pripisujemo hemoroidima.

Lekari prvog stacionarnog odeljenja, sektora za kolonoskopiju KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, uspešno vrše dijagnostiku i lečenje, kako obolelih sa hemoroidalnom bolešću, tako i drugih pacijenata sa drugim hirurškim oboljenjima debelog creva.

Dr Zagor Zagorac, specijalista opšte hirurgije KBC „ Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, akademski specijalista za digestivni sistem