Hemoroidi

Najčešći činioci koji doprinose nastanku su nasleđe, trudnoća, pojačana iritacija sluznice kod hroničnih proliva ili prekomerne upotrebe laksativa ili klizmi, naprezanje prilikom pražnjenja creva, učestalo dizanje teških tereta, neke bolesti jetre, kao i promene vezane uz starenje. Postoje četiri stadijuma oboljenja. Kod prvog stadijuma hemoroidalni čvorovi su lako uvećani, ne prolabiraju, ali mogu krvariti. Kod drugog stadijuma oboljenja hemoroidalni čvorovi prolabiraju kada se bolesnik napreže, npr. prilikom pražnjenja creva, kada su vidljivi, a po prestanku naprezanja se povlače u analni kanal. Treći stadijum bolesti karakteriše dugotrajni prolaps. Hemoroidi četvrtog stadijuma su terminalna faza oboljenja. Čvorovi su stalno prolabirani i često se komplikuju krvarenjem, uklještenjem i upalom, kada su čvorići napeti, nabrekli, crveni i veoma bolni. Postoji više načina lečenja, zavisno od stadijuma oboljenja.

U lečenju hemoroida prvog i eventualno drugog stadijuma pristup je konzervativan. Najčešće se leče kombinacijom dijetetskog načina ishrane i primenom antihemoroidalnih preparata u obliku masti i čepića. Potrebno je odgovarajućom ishranom regulisati stolicu (hrana sa dosta celuloze npr. voće i povrće). Često se u terapiju uključuju i blagi laksativi. Takođe, treba izbegavati upotrebu alkoholnih napitaka, pikantne, jako začinjene ili soljene hrane, kao i suvo meso i premasnu hranu. Piti dva litra tečnosti dnevno. Održavati higijenu čmara i posle stolice obavezno prati čmar sapunom i hladnom vodom. U slučaju neuspeha ove terapije, sprovodi se lečenje injekcijama nekog sklerozantnog rastvora kojim se izaziva zatvaranje krvnog suda hemoroida. U novije vreme sklerozantna terapija se zamenjuje infracrvenom fotokoagulacijom – terapijski postupak sa infracrvenim svetlom kojim se izaziva koagulacija krvnih sudova hemoroida. U slučaju jače izraženih hemoroida, nereagovanja na konzervativnu terapiju i učestalih upala i krvarenja trajno rešenje je hiruški pristup tj. odstranjenje hemoroida (hemoroidektomija). Pacijenti ne bi trebalo da se leče sami. Potrebno je da dođu na pregled kod doktora i da savladaju strah od neprijatnosti pregleda.

Dom zdravlja „Dijagnostika“ Beograd