Imate nizak pritisak? Evo šta može biti uzrok i kako ga prirodno podići

Ipak, i nizak pritisak – poznat kao hipotenzija – može da izazove neprijatne simptome, pa čak i ozbiljne zdravstvene komplikacije. Neko može da živi s niskim pritiskom bez ikakvih tegoba, dok drugi osećaju vrtoglavicu, umor i nesvesticu već pri najmanjem padu.

Šta znači nizak pritisak?

Prema medicinskim merilima, hipotenzija se dijagnostikuje kada je pritisak niži od 90/60 mmHg. Međutim, granica je individualna – ono što je nekome prenisko, drugome može biti sasvim normalno.

Nizak pritisak može da bude:

Ortostatski – nagli pad kada ustanete, čest kod starijih, trudnica i ljudi koji piju određene lekove.

Posle jela (postprandijalni) – pad pritiska sat do dva nakon obroka, tipičan kod starijih osoba.

Neurogeni – posle dugotrajnog stajanja, najčešće kod dece i mladih.

Povezan sa retkim neurološkim oboljenjima – javlja se u težim medicinskim stanjima.

Koji su simptomi?

Najčešći znaci niskog pritiska su:

vrtoglavica i nesigurnost pri hodu,

nesvestica,

zamagljen vid,

hronični umor i slabost,

problemi s koncentracijom,

mučnina.

Ako pritisak naglo padne, može doći do šoka. To je stanje koje prepoznajete po hladnoj koži, ubrzanom disanju, slabom pulsu i konfuziji – tada je hitna pomoć neophodna, piše vecernji.hr.

Šta sve može da izazove nizak pritisak?

Uzroci su brojni, od bezazlenih do ozbiljnih. Trudnoća, dehidracija ili manjak vitamina često stoje iza blagih oblika. Ali hipotenzija može biti i posledica srčanih oboljenja, endokrinoloških problema, infekcija, gubitka krvi ili alergijskih reakcija. Neki lekovi – za visok pritisak, depresiju ili Parkinsonovu bolest – takođe mogu da ga spuste.

Ko je u većem riziku?

Najčešće pogođeni su stariji od 65 godina, osobe s hroničnim bolestima (dijabetes, srčane tegobe, Parkinsonova bolest), kao i oni koji koriste određene lekove ili preteruju s alkoholom.

Kako prirodno podići nizak pritisak?

Ako se često osećate malaksalo ili vam se zavrti čim ustanete, evo nekoliko praktičnih saveta koji mogu da pomognu:

Pijte dovoljno vode – dehidracija obara pritisak, pa se trudite da unesete 1,5 do 2 litra tečnosti dnevno, a po vrućini i više.

Jedite manje, ali češće obroke – veliki i teški obroci mogu izazvati pad pritiska. Fokusirajte se na laganu i raznovrsnu hranu.

Ne štedite na soli – umerena količina natrijuma pomaže da pritisak poraste, ali obavezno se posavetujte s lekarom ako imate srčane probleme.

Nosite elastične čarape – poboljšavaju cirkulaciju i sprečavaju pad pritiska pri naglom ustajanju.

Ustajte polako – kada menjate položaj, radite to postepeno da biste izbegli vrtoglavicu.

Ubacite laganu fizičku aktivnost – šetnja, plivanje ili lagano istezanje mogu da stabilizuju krvotok.

Osvežite se kafom ili crnim čajem – kofein trenutno podiže pritisak, ali ne treba preterivati.

Toplije se oblačite – hladnoća dodatno obara pritisak, pa slojevita garderoba može da pomogne.

Vodite dnevnik simptoma – zapisujte vrednosti pritiska i kako se osećate, pa ćete lakše uočiti obrasce.

Obogatite ishranu nutrijentima – gvožđe, vitamin B12 i folna kiselina su ključni za pravilan nivo krvnog pritiska.

Kada obavezno potražiti lekara?

Ako nizak pritisak kod vas izaziva jake i učestale simptome, ili primetite znakove šoka, ne čekajte – potrebna je hitna medicinska pomoć. U ostalim slučajevima, dovoljno je da pratite simptome i redovno se kontrolišete.