Koliko dugo tokom dana sedite, foto: Igor Emmerich / ImageSource / ProfimediaNa profilima za upoznavanje možda navodimo hobije poput planinarenja ili surfovanja, ali budimo iskreni – većina naših omiljenih aktivnosti uključuje sedenje. Bilo da gledamo novu hit seriju na Netflixu, igramo video igrice ili čitamo knjigu, velike su šanse da sedite dok to radite.
Ako imate kancelrisjki posao, na poslu sedite. Ako i kod kuće sednete da se odmorite, to je za telo, kome je važan pokret, već previše sedenja.
Previše sedenja šteti našem zdravlju.
Prema podacima Klinike Mejo, dugotrajno sedenje povezano je s gojaznošću, visokim krvnim pritiskom, povišenim šećerom u krvi i visokim holesterolom. A sada novo istraživanje sugeriše da predugo sedenje može da utiče i na veličinu vašeg mozga.
U medicinskom časopisu Alzheimer’s & Dementia: The Journal of the Alzheimer’s Association objavljena je studija tima istraživača sa Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt iz Tenesija, koja ukazuje na moguću povezanost između sedećeg načina života i rizika od Alchajmerove bolesti, prenosi Healthy.
U ovoj kohortnoj studiji učestvovalo je 404 ispitanika starijih od 50 godina.
Većina nije imala kognitivna oštećenja na početku studije, ali je trećina bila nosilac APOE-ε4 gena – što znači da su imali barem jednu kopiju gena koji povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, navodi Klinika Klivlend.
Analizom prikupljenih podataka, istraživači su otkrili da je 87% učesnika sedmično vežbalo najmanje 150 minuta umerenog do intenzivnog fizičkog napora, što je u skladu s preporukama američkih smernica za fizičku aktivnost koje podržava Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Način na koji se ova aktivnost raspoređuje tokom dana može da varira, sve dok se nedeljni zbir zadovolji. Zbog toga je prosek u studiji pokazao da su učesnici svakodnevno u proseku bili fizički aktivni 61 minut.
Iako studija ne precizira tačno šta podrazumeva pod „umerenom do intenzivnom aktivnošću“, stručnjaci objašnjavaju da umerena aerobna aktivnost znači da se osoba zadiše, srce brže kuca i pojavljuje se znoj. U to spadaju brza šetnja, vožnja bicikla ili guranje kosilice.
Intenzivna aerobna aktivnost je kada osoba „ne može da izgovori više od nekoliko reči bez pauze za dah“, kao na primer trčanje, plivanje ili vožnja bicikla uzbrdo.
S druge strane, koliko su vremena učesnici provodili sedeći? Rezultati su pokazali da su u proseku dnevno sedeli 13 sati (807 minuta).
Podaci iz skeniranja mozga i kognitivnih testova pre i nakon sedam godina praćenja pokazali su da je duže sedenje povezano s stanjenjem moždane kore u regijama mozga koje se povezuju s Alchajmerovom bolešću, kao i s padom epizodnog pamćenja.
Takođe, učesnici koji su bili nosioci APOE-ε4 gena pokazivali su gubitak sive mase u čeonom i temenom režnju mozga, što je, kako istraživači pretpostavljaju, otežavalo zadatke koji uključuju pamćenje i prisećanje. Dodatna fizička aktivnost nije ublažila ovaj kognitivni pad.
U saopštenju za javnost objavljenom na sajtu Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt, glavna autorka studije dr Marisa Gognijat upozorava:
„Smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti ne podrazumeva samo jednu dnevnu fizičku aktivnost.“
Ona dodaje: „Smanjivanje vremena koje provodimo sedeći – čak i ako svakodnevno vežbamo – može da umanji verovatnoću razvoja Alchajmerove bolesti.“
Iako su potrebna dodatna istraživanja za pouzdanije podatke, istraživači su zaključili:
„Iz ugla personalizovane medicine, zdravstveni radnici bi trebalo da procenjuju ne samo režim fizičke aktivnosti pacijenta, već i količinu vremena koje provodi sedeći tokom dana – i savetovati smanjenje takvog ponašanja, pored povećanja svakodnevne aktivnosti.“
Dakle, iako briga o zdravlju mozga podrazumeva više od same fizičke aktivnosti, možda nije loša ideja da razmislite o kupovini stola za stajanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
