Kad se organizam bori protiv samog sebe

Direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu prof. dr Nemanja Damjanov istakao je da se u Srbiji lečenju ove bolesti u poslednje vreme pridaje veliki značaj, izdvajaju se velika novčana sredstva i da se zbog toga, sve više obolelih uspešno leči. Ipak, za adekvatan tretman svih obolelih od podmukle bolesti koja se teško i najčešće prekasno dijagnostikuje, potrebno je uvođenje dodatnih mera u zdravstvenom sistemu, a naročito na stupnju primarne medicinske zaštite.

Reč je o hroničnoj bolesti koja dovodi do invalidnosti i skraćuje životni vek. Uzrok RA još je nepoznat, a smatra se da leži u kombinaciji infekcije i urođene podložnosti bolesti. Ove promene vode u hronično zapaljenje zglobova koje vremenom dovodi do trajnog ošećenja, bola i invaliditeta. Naš organizam je opremljen sistemom odbrane protiv svakog „neprijatelja“, ali kada je u toj funkiciji suviše revnostan, on napada samog sebe. RA zato spada u autoimunske bolesti koje su polje velikih istraživanja u savremenoj medicini.

Prof. Damjanov ukazao je na to da u Srbiji postoji problem nedovoljnog prepoznavanja simptoma te bolesti i da je rano otkrivanje upale zglobova veoma važno kako bi se ona na vreme lečila.

– Od javljanja prvih simptoma pa do dijagnoze RA ponekad prođe dve ili više godina. Za to vreme bolest napreduje, javljaju se deformiteti na zglobovima i dolazi do invalidnosti. Prvi simptomi koje pacijent može da uoči su jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta, bol pri stisku ruke i simetričan otok zglobova. Veoma je važno obratiti se svom lekaru koji će pacijenta blagovremeno uputiti reumatologu – rekao je Damjanov na nedavno održanom skupu posvećenom ishrani i lečenju reumatoidnog artritisa koje je organizovalo Udruženje obolelih od RA Srbije (ORS) u saradnji sa Kliničkim centrom iz Niša, Institutom za reumatologiju i farmaceutskom kompanijom „Roš“.

Važnu ulogu u ranom dijagnostikovanju imaju lekari opšte medicine, ali da bi lečenje RA bilo uspešnije, Damjanov smatra da je neophodno uvesti i dodatne mere, odnosno formirati timove stručnjaka koji će edukovati lekare primarne zaštite da primenjuju usvojene svetske kriterijume kao i opremanje i organizovanje reumatoloških centara. Na ovaj način čuva se radna sposobnost obolelih.

– Ukoliko izabrani lekar pošalje pacijenta specijalisti sa sumnjom na reumatoidni artritis, pregled mora da se obavi bez zakazivanja i čekanja. Mi smo usmereni na rad sa tridesetak hiljada pacijenata, od toga je pet hiljada teško obolelo. Postoji preko 200 varijacija reumatoidnih oboljenja, ali ona su daleko lakša za lečenje od RA – smatra dr Damjanov.

On naglašava da je u pogledu efikasnosti lečenja, u regionu jedino Mađarska ispred Srbije i da naši stručnjaci obučavaju lekare u inostranstvu.

Dostupnost lečenja ove bolesti ne sme da bude i nije privilegija velikih centara, ali kako ističe prof. dr Jelena Vojinović iz Kliničkog centra u Nišu, u Srbiji je nedovoljno lekara specijalista za ove bolesti. Osim toga, ona smatra da je edukovanost lekara primarne zaštite nedovoljna kako bi se simptomi dovoljno rano prepoznali, a pacijenti se suočavaju i sa problemima finansijske prirode, jer najsavremenija terapija biološkim lekovima koji menjaju tok bolesti, godišnje koštaju između 10 i 12 hiljada evra.

Trenutno su tri biološka leka dostupna o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje i mi se trudimo da do kraja godine na toj listi bude bar još dva. Vršimo pritisak na Fond koji zbog raznih zloupotreba ukida pravo na fizikalnu terapiju i pomagala. Uz sigurnu dijagnozu, pacijenti kojima je to zaista potrebno, moći će da dobiju i ovu vrstu tretmana jer lekovi, koliko god dobri bili, nisu svemogući – kazala je dr Vojinović.

Dr Mirjana Lapčević, predsednica ORS, specijalista opšte medicine, ali i sama obolela od reumatoidnog artritisa, kaže da lekari primarne zaštite imaju veoma ograničeno vreme za pacijenta i da su pretrpani administrativnim poslom da bi bili u stanju da u pravoj meri obrate pažnju i rano uoče simptome bolesti.

Dobra komunikacija u smeru izabranog lekara prema pacijentu i reumatologu, ali i obrnuto, ključna je u ranom dijagnostikovanju i odgovarajućem tretmanu koji će promeniti tok bolesti. Lekari imaju znanje, ali su često nemotivisani i pretrpani administracijom, lekovi su skupi, a manjkamo i sa reumatolozima zbog čega oboleli duže uzimaju lekove koji ne menjaju tok bolesti, zbog čega ona napreduje, dolazi do deformiteta i najzad teških oblika invaliditeta – rekla je dr Lapčević.

Na konferenciji je bilo reči i o Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je usvojen u maju 2009.

Zamenik predsednika tog udruženja Marija Kosanović ukazala je na to da zakon, koji stupa na snagu za mesec dana, obavezuje poslodavca da na 50 radnika zaposli i jednu osobu sa invaliditetom. Prema pomenutom zakonu predviđeni su penali ukoliko poslodavac ne zaposli takvu osobu, a da tako dobijena sredstva budu namenjena za formiranje centara za rehabilitaciju.

Trenutno je u toku istraživanje o kvalitetu života obolelih od reumatoidnog artritisa, a da će rezultati biti predstavljeni na Kongresu reumatologa u septembru.

Ugrožen kvalitet života

Prema procenama, oko tri miliona ljudi u Evropi boluje od reumatoidnog artritisa, a mnogi stručnjaci navode da je to bolest koja najviše ugrožava kvalitet života bolesnika. Pored izraženog bola u zglobovima, obolele najviše opterećuje ograničenost pokretanja zgloba usled koje ne mogu da obavljaju svakodnevne aktivnosti poput otvaranja i zatvaranja slavine, flaše, oblačenja i zakopčavanja odeće i slično.