Kada akupunktura pomaže

Otvaranjem Kine sredinom sedamdesetih godina prošlog veka lekari pioniri počinju da primenjuju ovu metodu u Evropi i u Americi. Od tada njena popularnost neprekidno raste. Rađene su mnogobrojne studije na temu kako akupunktura deluje i šta se njom može lečiti. Utvrđeno je da kod nekih poremećaja akupunktura pokazuje bolje rezultate nego klasična medicina. Tu najpre spadaju hronični bolovi različitog porekla i psihosomatski poremećaji.

A kako bol nastaje i šta radi akupunktura?

Bolni nadražaji koji mogu da potiču od unutrašnjih organa ili pak površinskih povreda, stimulišu receptore za bol (nocireceptore). Nastaju električni impulsi. Oni putuju nervim vlaknima preko kičmene moždine, međumozga do velikog mozga. Na nivou kičmene moždine se može vršiti modelovanje ili blokada daljeg prenosa impulsa. Međumozak je odgovoran za emocionalno tumačenje bola. Na tom nivou čovek nesvesno razlikuje da li bol potiče npr. od manje opekotine ili je u pitanju infark srca. Veliki mozak vrši tačnu lokalizaciju bolnog mesta. Iglice za akupunkturu, koje se postavljaju u dijagnozom određene tačke, takođe izazivaju stvaranje elektičnih impulsa. Ti impulsi vrše blokadu prenosa senzacije bola na nivou kičmene moždine. Samim tim dolazi do ublažavanja ili odstranjivanja osećaja bola (trenutno analgetičko dejstvo). Sa druge strane podstiču lučenje tzv „hormona sreće“(endorfina) u velikom mozgu. Ovi hormoni, osim što ublažavaju bol, deluju antizapaljenski i izazivaju relaksaciju (dugoročno analgetičko dejstvo).

Preko 50 odsto pacijenata koji traže pomoć u akupunkturi pate od hroničnih bolova u sistemu organa za kretanje (hroničnih bolovi u vratno-ramenom pojasu, leđima, slabinskom delu kičme, kolenima i drugim zglobovima, išijasa, teniskog lakta…). Uzrok najčešće leži u nepravilnom držanju izazvanom dugim sedenjem, nedostatkom fizičke aktivnosti, stresom. Javlja se ukočenost i slabljenja prokrvljenosti pojedinih delova tela. Nastaje bol. Stvaraju se potkožni čvorići koji se lako mogu napipati. Utvrđeno je da više od 75 odsto njih leži na mestu klasičnih akupunkturnih tačaka. Stručnom aplikacijom iglica od strane kvalifikovanog lekara može doći do brzog poboljšanja. Da bi se bol umanjio ili nestao prosečno je potrebno od pet do 10 tretmana. Kod akutnih bolova lečenje traje kraće. Najnovije studije pokazuju da akupunktura deluje tri puta uspešnije u odnosu na klasičnu medicinu (lekovi i fizikalna medicina) kod hroničnih bolova u slabinskom delu kičme, leđima i kolenima. Dejstvo nastupa brže, postoji manji rizik od vraćanja tegoba, pacijent ne mora da uzima svakodnevno lekove.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, osim kod bolova u sistemu organa za kretanje akupunktura ima široku primenu u terapiji:

– hroničnih glavobolja, pre svega migrene

– hroničnog zapaljenja sinusa i zapušenosti nosa, astme i različitih alergija

– čestih prehlada i infekcija, naročito kod dece i starih osoba. Akupunkturom se podstiče rad imunog sistema i jača odbrambena moć organizma.

– poremećaja u sistemu organa za varenje – nadutost stomaka, gastritis, problemi sa varenjem, hronični zatvor, lenja creva…

– ginekološko uroloških problema – menstrualne tegobe, tegobe u klimakterijumu, hroničnog zapaljenja mokraćne bešike. Posebnu indikaciju predstavlja priprema za porođaj.

– psihičkih poremećaja – nervoza, depresija, noćno mokrenje kod dece, nesanica, Burn-out sindrom… Akupunktura usklađuje nervnu aktivnost i podstiče lučenje različitih supstanci (transmitera) u mozgu koji harmonizuju rad organizma.

– predstavlja podršku pri skidanju kilaže (sedativno dejstvo, smanjuje osećaj gladi). I kod odvikavanja od pušenja (sedativno dejstvo).

Akupunkturom se ne mogu lečiti uznapredovali strukturni poremećaji tkiva i organa, ali se mogu ublažiti prateće tegobe (u sledećem broju više o hroničnim glavoboljama).

Autorka je lekar opšte prakse i diplomirani akupunkter, član Udruženja za naučni

pristup akupunkturi, Beč Poliklinika Labea Medica – Dijagnostika Beograd,