Prevladavanje stresa obuhvata otkrivanje izvora stresa, prepoznavanje telesnih i emocionalnih promena izazvanih stresom, uočavanje odgovora osobe na stres, kao i sagledavanje preduzetih aktivnosti kako bi se osoba osećala bolje.
Maligna bolest i specifično onkološko lečenje sa veoma različitim posledicama na sve oblasti života predstavljaju stalnu pretnju i opasnost za obolelu osobu.
Događaji koji mogu da intenziviraju stres ili da budu izvori stresa su:
l dobijanje nalaza koji ukazuju na pojavu znakova bolesti
l period dijagnostikovanja bolesti
l period čekanja početka lečenja
l menjanje terapijskog pristupa
l otpust iz bolnice
l završetak lečenja
l dolazak na kontrolni pregled kod lekara
l period vraćanja u porodično i radno okruženje
l ponovo vraćanje bolesti (relaps)
l kada lečenje ne daje pozitivan rezultat
l kada bolest napreduje
l kada se prelazi na palijativno zbrinjavanje
Izvori stresa za osobe obolele od malignih oboljenja mogu da budu i situacije u svakodnevnom životu koje nisu u vezi sa malignom bolešću. U procesu prevladavanja stresa važno je da se uoče i prepoznaju telesne i emocionalne promene i promene u ponašanju osobe izazvane stresom. Simptomi stresa mogu da se jave neposredno posle izloženosti stresoru ili sa vremenskim razmakom.
Kratkoročni ili neposredni simptomi stresa su:
l stalna zaokupljenost stresogenim događajem uz prateći nemir ili obamrlost
l pojačano znojenje
l tuga
l teškoće sa spavanjem i sl.
Dugoročni simptomi stresa se manifestuju kao:
l stalna napetost
l potištenost
l drhtavica
l nemir
l osećanje krivice
l samooptuživanje
l bezvoljnost
l nesanica
l strah
l gubitak kontrole
l konfuzno ponašanje
l sećanje bespomoćnosti
l bezizlaznosti i osećanje otuđenosti od drugih ljudi
Često se javljaju i razdražljivost, izlivi ljutnje, promene u navikama, smetnje u koncentraciji, fizički simptomi kao što su glavobolja, bolovi u mišićima, smetnje pri disanju ili varenju hrane, kardiovaskularni problemi, stalan osećaj umora, slabljenje imunološkog sistema i poremećaji metabolizma.
Stres ne mora uvek da ima negativnu konotaciju, mnogi stresovi podstiču emocionalni i intelektualni rast i razvoj i doživljavaju se kao prijatni i inspirativni. U prevenciji i kontroli stresa značajno je uočiti odgovore ili načine reagovanja osobe na stres koji mogu da budu korisni ili štetni.
Kao štetni načini reagovanja navode se promene u navikama:
l pušenje
l prekomerno konzumiranje alkohola
l prekomerno ili premalo uzimanje hrane
l višečasovno sedenje pred TV-om ili za kompjuterom
l izbegavanje druženja sa prijateljima i porodicom
l zloupotreba tableta ili droge za opuštanje
l prekomerno spavanje
l stalno razmišljanje o tome kako da se izbegne suočavanje sa problemima
l usmerenje reakcija na druge osobe kao što su žestoki verbalni napadi, svađa, eksplozija besa ili ispoljavanje fizičkog nasilja
Ovi načini reagovanja mogu privremeno da smanje stres, ali ako se primenjuju duže, deluju štetno, dok su korisni načini reagovanja u prevladavanju stresa usmereni na izbegavanje ili izbacivanje činilaca stresa – stresora.
Uzroci stresa mogu da se isključe:
l izbegavanjem prekomernih obaveza i odgovornosti
l pravljenjem dnevne liste prioriteta
l isključivanjem ljudi iz okruženja koji konstantno svojim prisustvom uzrokuju stres
l izbegavanjem loših dnevnih vesti i
l isključivanjem tema koje uznemiravaju
Koristan način reagovanja je i mogućnost promene stresne situacije aktivnim učestvovanjem u razmatranju i rešavanju problema i spremnošću na kompromis, kao i dobrim planiranjem i organizacijom vremena i obaveza.
Ako nije moguće da se utiče na okruženje, koristan način reagovanja je da se prihvate uzroci stresa tako što će se problem sagledati sa pozitivne strane ili iz perspektive budućnosti.
Zdrav način reagovanja je i prihvatanje stvari koje se ne mogu promeniti i na koje ne može da se utiče. Stresno iskustvo treba posmatrati kao mogućnost sopstvenog izrastanja i razvoja, podeliti svoja osećanja sa ljudima od poverenja i zaboraviti neprijatne stvari.
U prevladavanju stresa važno je sagledati preduzete aktivnosti ili primenjene strategija da bi se osoba osećala bolje.
Kao izvori prevladavanja navode se fizičko zdravlje i snaga, optimizam, socijalne veštine, materijalne mogućnosti i socijalna podrška.
Dobro fizičko zdravlje i snaga mogu da se ostvare brojnim aktivnostima kao što su:
l šetnja
l boravak u prirodi
l fizički rad
l rad u bašti
l topla, duga kupka, paljenje mirišljavih sveća
l relaksacija tela, relaksacija misli i osećanja – vizualizacija
l druženje sa prijateljima
l igra sa kućnim ljubimcima
l pisanje dnevnika (beleženje iskustava, misli i osećanja)
l pisanje i slanje poruka dragim osobama
l čitanje omiljene ili dobre knjige
l slušanje muzike
l gledanje komedije i negovanje smisla za humor
Prihvatanjem zdravih stilova života može se obezbediti dobro zdravlje i prevladati stres, dok je u toj borbi važna i socijalna podrška, koja se ispoljava solidarnošću, razumevanjem, hrabrenjem i prihvatanjem obolele osobe, verbalnom i neverbalnom komunikacijom, kao i pružanjem konkretne pomoći. Tada saznanje obolele osobe da je prihvaćena, uvažena, voljena i podržavana, kao i da postoje osobe na koje može uvek da se osloni i od kojih može da dobije pomoć, utiče na njeno samopoštovanje i sliku o sebi, što pomaže da se lakše, brže i sa manje posledica prevlada i najteža životna okolnost.
Uspešnom prevladavanju stresnih događaja doprinosi ako obolela osoba aktivno traži informacije, slobodno izražava i pozitivna i negativna osećanja i traži pomoć od drugih osoba.
Informativnom socijalnom podrškom oboleloj osobi pomaže se da:
l Demistifikuje malignu bolest, nauči činjenice o bolesti i ispravi pogrešna shvatanja
l Učestvuje u donošenju odluka o lečenju i ima kontrolu nad situacijom
l Uspostavi partnerski odnos sa stručnim timom kroz otvorenu komunikaciju
l Uskladi svoje ponašanje sa uputstvima lekara i drugih stručnjaka, pridržava se zakazanih pregleda
l Spreči da bolest ovlada njenim mislima i aktivnostima
l Ponudi i porodici da se edukuje i aktivno učestvuje u lečenju i oporavku
l Podeli svoje iskustvo i pruži podršku drugima koji su u sličnoj situaciji
Umirujuće deluje saznanje da su i drugi bili u sličnoj situaciji i da su je sa uspehom savladali
Psihosocijalnom podrškom se pomaže oboleloj osobi da uspostavi i unapredi osećanja sopstvene vrednosti, uprkos zdravstvenom stanju i konačnom ishodu bolesti, kao i da nauči da živi sa svojom percepcijom realnosti. Psihosocijalnu podršku onkološkim pacijentima neophodno je stručno planirati, voditi i koordinirati. Mogu da je pružaju i stručnjaci i laici, a i jedni i drugi moraju da budu u tome edukovani i dobro osposobljeni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
