Normalna vrednost kalijuma je jedan od esencijalnih faktora za normalnu funkciju srčanog mišića, a snižene vrednosti kalijuma mogu da dovedu do fatalnih aritmija. Istraživanje koje je sproveo dr Ali Ahmed (Birmingem, SAD) sa saradnicima pokazao je da je kod pacijenata koji su imali hroničnu srčanu insuficijenciju nivo kalijuma u serumu manji od četiri mEq/L bio povezan sa povećanom smrtnošću i češćim hospitalizacijama zbog pogoršanja srčane funkcije.
Kada je lekovima postignuta dobra kontrola krvnog pritiska, terapiju treba prekinuti?
Mnogi misle ovako, ali je ovo pogrešno i lekove za sniženje povišenog pritiska treba uzimati stalno i doživotno.
* Vežbanje i tegobe
Ako se za vreme vežbanja jave tegobe kao što su bol u grudima, nesvestica, uporan kašalj ili je oporavak posle vežbanja duži od pet minuta treba prestati sa aktivnostima i konsultovati se sa lekarom.
* Da li se posle ugradnje pejsmejkera može produžiti vozačka dozvola?
Posle ugradnje pejsmejkera ili uspešne kateter ablacije, ograničenje za produženje dozvole je u toku prve nedelje posle intervencije kod vozača amatera, a šes nedelja nakon intervencije kod profesionalnih vožača ako nema drugih diskvalifikujućih simptoma.
* Muškarci i žene
Postoje razlike u kardiovaskularnim oboljenjima između žena i muškaraca. Žene su u proseku oko 10 godina starije od muškaraca kada dobiju neko od kardiovaskularnih oboljenja. Neželjeni srčani događaji su retki u periodu pre menopauze, dok njihova zastupljenost raste u periodu posle menopauze. Menopauza označava poslednju menstruaciju (u periodu od 45. do 54. godine života).
Porast kardiovaskularnih oboljenja kod žena, pre svega infarkta miokarda i angine pektrois, podudara se sa menopauzom.
* Moćni faktori rizika
Hipertenzija, pušenje, dislipidemija, dijabetes, prekomerna težina i gojaznost, fizička neaktivnost i metabolički sindrom predstvljaju moćne faktore kardiovaskularnog rizika. Kardiovaskularni rizik povezan sa hipertenzijom, povišenim trigliceridima i dijabetesom povećava se kod žena sa menopauzom i godinama života.
Hipertenzija predstavlja moćan faktor rizika. Kod žena starih između 40 i 69 godina svako povećanje sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska za 20 mm Hg povezano je za dvostruko većom stopom umiranja zbog moždanog udara, angine pektoris, infarkta miokarda i drugih kardiovaskularnih oboljenja.
Za lečenje hipertenzije kod žena u menopauzi preporučuju se ACE inhibitori i blokatori angiotenzin receptora.
* Mala težina na rođenju (pol i kardiovaskularna fiziologija kod dece)
Mala težina na rođenju povezana je sa kasnijim promenama u kardiovaskularnom sistemu koje dovode do oboljenja srca i krvnih sudova uključujući hipertenziju i koronarnu bolest. Mehanizmi i patofiziološke promene nisu dovoljno poznate i postoji veliko interesovanje naučnika za ova istraživanja.
Dr Alexander Jones i saradnici (Velika Britanija) proučavali su povezanost između težine na rođenju i kardiovaskularne fiziologije kod dece. Ispitivanje je urađeno kod dečaka i devojčica starih sedam do devet godina, rođenih na vreme. Utvrđena je fiziološka razlika između dečaka i devojčica: dečaci su imali veći otpor u sistemskoj cirkulaciji (krvnim sudovima) a devojčice su imale povećanu aktivnost simpatikusa.
* Stanje posle infarkta miokarda i pušenje (prestanak pušenja poboljšava prognozu)
U meta analizi 10 istraživaja prestanak pušenja bio je povezan sa smanjenjem umiranja za 35 odsto.
* Provocirajući faktori
Psihički stres može biti provocirajući faktor za pogoršanje cirkulacije u srčanim arterijama i nastanak srčanih tegoba. Uzroci su mnogobrojni: svađa, ljutnja, bes, smrt bliske osobe, očekivanje važnog događaja, ispit, gledanje filma, utakmice.
* Zabrinutost
Zabrinutost je važan sastavni deo uznemirenosti i može da poveća rizik od nastanka koronarne bolesti srca kod starih osoba.
Postoje različiti oblici zabrinutosti nastali zbog teških socijalnih uslova života (ekonomska recesija), ili zbog siromaštva, pogoršanja zdravlja, starosti. U ovoj grupi osoba, broj novonastalih infarkta miokarda se udvostručuje, a povećava se rizik od naprasne srčane smrti.
* ACE inhibitori-lekovi za lečenje kardiovaskularnih oboljenja
Pre nešto više od četvrt veka ovi lekovi su uvedeni u kliničku praksu kao lekovi za sniženje povišenog krvnog pritiska. Ubrzo su našli primenu i kod drugih oboljenja i danas su sastavni deo terapije hipertenzije, angine pektoris, infarkta miokarda, srčane insuficijencije i prevencije dijabetesa i odlaganja poremećaja funkcije bubrega.
(Prema podacima objavljenim u najprestižnijim časopisima iz oblasti kardiologije)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
