Kontroverzna studija sugeriše: Meso može štititi od raka, ali postoji važna napomena

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je crveno meso klasifikovala kao „verovatno kancerogeno za ljude“, dok su prerađeni mesni proizvodi poput slanine i kobasica označeni kao definitivno kancerogeni. Ove preporuke zasnivaju se na brojnim istraživanjima koja povezuju crveno meso sa rakom debelog creva.

Međutim, nova i kontroverzna studija sa kanadskog McMaster univerziteta dovodi u pitanje ovaj stav. Istraživanje sugeriše da konzumacija životinjskih proteina možda može smanjiti smrtnost od raka, umesto da je povećava.

Važna pojašnjenja

Studija je proučavala svu životinjsku proteinsku hranu – što uključuje crveno meso, živinu, ribu, jaja i mlečne proizvode – a ne samo crveno meso. Ovo je ključno jer riba, posebno masne vrste poput skuše i sardina, pokazuje zaštitni efekat protiv raka.

Dakle, pozitivni rezultati studije verovatno odražavaju zaštitni učinak ribe i određenih mlečnih proizvoda, a ne sigurnost crvenog mesa.

Mlečni proizvodi sami po sebi pokazuju složene efekte: neka istraživanja ukazuju da mogu smanjiti rizik od raka debelog creva, ali potencijalno povećati rizik od raka prostate, piše Science Alert.

Ograničenja studije

Studija je finansirana od strane National Cattlemen’s Beef Association, glavne američke organizacije za lobiranje u industriji govedine. Istraživači nisu pravili razliku između prerađenog i svežeg mesa, što je, prema brojnim ranijim studijama, ključna distinkcija.

Prerađeni mesni proizvodi (slanina, kobasice, deli meso) dosledno pokazuju veći rizik od raka nego sveži, neprerađeni komadi mesa. Takođe, studija nije razdvajala vrste raka, pa nije moguće zaključiti da li zaštitni efekti važe opšte ili samo za određene tipove raka.

Zanimljivo, istraživanje je analiziralo i biljne proteine (mahunarke, orašaste plodove, soju i tofu) i utvrdilo da oni nemaju snažan zaštitni efekat protiv smrti od raka, što je u kontradikciji sa prethodnim istraživanjima.

Šta ovo znači za nas

Čak i ako su rezultati studije tačni, to nije poziv na neograničenu konzumaciju mesa. Prekomerno crveno meso i dalje je povezano sa drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti srca i dijabetes. Ključ je u umerenosti i balansiranoj ishrani.

Ovo istraživanje pokazuje koliko je ishrana kompleksna – ljudi ne jedu izolovane nutrijente, već kombinacije hrane koje čine celokupne životne navike. Umesto da se fokusiramo na pojedinačne namirnice, važnije je pratiti celokupne obrasce ishrane.

Najbolji pristup

Raznovrsni izvori proteina (životinjski i biljni)

Puno povrća i voća

Minimalno prerađena hrana

Umerenost i balans u svemu

Ova studija dodaje novu dimenziju debati o mesu, ali verovatno neće biti poslednja reč. Dok se nauka o ishrani i dalje razvija, najpametniji pristup ostaje jednostavan: umerenost, raznovrsnost i balans.