Ovo je period kada skoro na svakom koraku raste kopriva. Za mnoge je ova biljka obični korov, dok bečki zdravstveni stručnjak Hademar Bankhofer zastupa mišljenje da koprivu treba jesti što je moguće češće.
Mlada, mekana kopriva sadrži znatnu količinu zelenog pigmenta hlorofila koji ćelije održava mladim i povoljno utiče na naše mentalno zdravlje. Kopiva sadrži i lignane, karotinoid, dosta vitamina, mineralnih materija i oligoelemenata.
Kada su u pitanju mineralne materije, prof. Bankhofer posebno ističe bogatost koprive kalcijumom koji je dobar za kosu, nokte, kožu i kosti. Listovi koprive su posebno bogati ovom mineralnom materijom. „Što se tiče vitamina C, listovi koprive sadrže šest puta više vitamina C u odnosu na listove spanaća“, kaže ovaj bečki stručnjak.
Važno je, međutim, da koprivu berete u netaknutoj prirodi ili u sopstvenoj bašti, ili pak da je kupujete kod proverenog prodavca na pijaci. Koprivu koja raste pored puta ili u blizini nekih industrijskih postrojenja nikako ne treba brati, jer može da sadrži otrovne materije i da naškodi Vašem zdravlju.
Bankhofer savetuje da se listovi koprive pripremaju na potpuno isti način kao i spanać: mlade, mekane listove koprive operite vrućom vodom, ostavite da kratko prokuvaju u vodi, iseckajte na sitne komade, sipajte u blender i dodajte beli luk i malo maslinovog ulja. Sve dobro umutite kako biste dobili gust sos koji posle možete preliti preko špageta ili makarona. Druga mogućnost je da vrhove koprive iseckate na sitne komade i dodate u supu od povrća, gde će samo kratko da se kuvaju.
Čaj od sveže koprive pospešuje rad bubrega i čisti mokraćne kanale. Listove koprive operite dobro i iseckajte na sitne komade. Sipajte u šolju dve uvršne kafene kašike iseckanih listova koprive i prelijte ih jednom šoljom ključale vode. Poklopite šolju i ostavite dva minuta da tako stoji. Nakon toga procedite i bez šećera polako popijte.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
