Iako je poznato da su dva oblika masti u krvi – holesterol i trigliceridi – u prekomernim dozama štetni, s druge strane, bez njih nema života. Holesterol je, između ostalog, potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju steroidnih hormona. Trigliceridi predstavljaju lance masnih kiselina velike kalorijske vrednosti i obezbeđuju znatan deo energije potreban za normalno funkcionisanje ćelija.
– Bolesti vezane za povećanje nivoa holesterola, triglicerida i glukoze u krvi nastaju postupno, a podmuklost je njihova najizraženija osobina. Rezultati studija su pokazali da, u proseku, prođe šest do deset godina pre nego što se bolest otkrije. Na primer, ne znajući da imaju šećernu bolest, bolesnici se javljaju lekaru sa već oštećenim vidom, izraženim promenama na krvnim sudovima i/ili nervima, srčanim udarom, otkazivanjem funkcije bubrega ili, što je najčešće, s upalom i gangrenom noge koju često više nije moguće spasti – ističe prof. dr Branislava Brkić, biohemičar Beo-lab laboratorije.
Zbog toga kako kaže, zajedno sa umerenošću u ishrani i redovnom fizičkom aktivnošću treba istaći važnost preventivne analize krvi bar dva puta godišnje da bismo unapredili svoje zdravlje ili otkrili bolest u ranoj fazi, kada su šanse za ozdravljenje i najveće.
Prof. Brkić objašnjava da je najvažnija frakcija holesterola tzv. loš holesterol (LDL-holesterol), koji sadrži mnogo više holesterola nego proteina, dok tzv. dobar holesterol (HDL-holesterol), sadrži veću količinu proteina nego holesterola što mu omogućava iznošenje holesterola iz krvi i prenošenje u jetru gde se holesterol metaboliše.
– Kada je nivo „lošeg“ holesterola veći od pet mmol/L, on počinje da se lepi za unutrašnju površinu krvnih sudova, što utiče na stimulisanje „ateroskleroze“, odnosno smanjuje elastičnost arterija, sužava arterije. Kao posledica toga smanjuje se dotok kiseonika što utiče na disfunkciju tkiva, tako da predstavljaju glavni rizik za srčani i moždani infarkt. Svaki procenat smanjenja LDL-lošeg holesterola za jedan mmol/L, predstavlja zaštitu krvnih sudova i srca, i smanjuje za dva odsto smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja – ukazuje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, osim masnoća u krvi, najčešće analiziran parametar je šećer (glukoza). Preko određivanja glukoze „našte“ (ujutru: pacijent gladan, žedan) najčešće se otkriva šećerna bolest- dijabetes.
Profesorka Brkić napominje da određivanje glukoze i masnog (ili lipidnog) statusa kod osoba koje su starije od 40 godina treba raditi u preventivne svrhe svakih šest meseci. Pre 40-te godine potrebna je kontrola jednom godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
