Zvuči gotovo nestvarno, ali Kliničko-bolnički centar Zemun, univerzitetska bolnica i nastavna baza Medicinskog fakulteta, ali i glavna medicinska ustanova tercijarnog nivoa za stanovništvo prekosavskog regiona, osnovan je pre tačno 226 godina. Tim povodom, doc. dr Dragoš Stojanović, koji je od pre sedam meseci na funkciji direktora te ustanove, koja ima oko 1.200 zaposlenih i 10 objekata na više lokacija u Zemunu, u ekskluzivnom intervjuu za Danas, govori o predstojećem osavremenjivanju bolnice, novim procedurama, ali i problemima sa kojima se ta kuća suočava.
– Nažalost, tri sprata sa sobama za pacijente, kao i pet operacionih sala van fukcije su poslednje tri godine, a proces rada sve to vreme smanjen je na 30 odsto mogućnosti. Najveći problem je što se tri godine u rekonstrukciji nalaze tri sprata sa bolesničkim sobama, kao i operacioni blok sa salama. U toku je priprema dokumentacije da se sredinom godine započnu radovi na rekonstrukciji operacionog bloka i soba. Kad bude završena rekonstrukcija, za iduću godinu planiramo da u ovoj bolnici bude napravljen urgentni centar za žitelje prekosavskog regiona. Jer, u bolnici su zastupljene sve neophodne medicinske grane za zbrinjavanje politrauma. Zahvaljujući razumevanju gradskog sekretara za zdravstvo i gradonačelnika, Zemunska bolnica nabavlja „jednu po jednu“ stvar za normalno funkcionisanje i potrebe bolnice. Po završetku rekonstrukcije dolazi na red opremanje, što je velika stavka, kaže dr Srtojanović.
On ističe da je za svaki od deset objekata neophodno sređivanje i stvaranje savremenijih uslova za zbrinjavanje pacijenata. U najtežoj situaciji jeste objekat Službe za lečenje aktivne tuberkuloze, a potom gerijatrije. Planirano je da, posle rekonstrukcije, u istoj zgradi budu smešteni, pored gerijatrije, i onkologija i palijativno zbrinjavanje.
Rekonstrukcija
– Najpre će biti završena rekonstrukcija tri sprata sa sobama, a onda počinju radovi na operacionom bloku, koji će, po završetku, biti jedan od najsavremenijih u zemlji. Proces rada ne sme da se prekida. Svakog dana nastavljamo da pružamo zdravstvene usluge na visokom nivou, i uz poštovanje svih principa etike i kodeksa ponašanja medicinara, objašnjava naš sagovornik.
Centar pored tradicije i kvalitetnog kadra, napominje dr Stojanović, ima široku paletu specijalističkih grana. U oblasti hirurgije zastupljene su opšta, neurohirurgija, ortopedija sa traumatologijom, urologija, ORL, ginekološka bolnica, odeljenje za hiperbaričnu oksigenaciju.
Od internističkih disciplina zastupljene su kardiologija (sa interventnom kardiologijom, najsavremenijim angio-salama i koronarnom jedinicom), nefrologija sa dijalizom, gastroenterologija, endokrinologija, pulmologija, gerijatrija, neurologija koja je dežurna 24 časa dnevno svih 365 dana u godini i uglavnom prepuna. Velika potpora radu hirurških i internističkih grana jeste služba anesteziologije i reanimacije, ali, kao i u drugim ustanovama, nema dovoljno anesteziologa i radiologa. Fizikalna medicina i rehabilitacija „dolaze na red“ posle lečenja pacijenata na odeljenjima neurologije i kardiologije.
Nova oprema
Veoma bitna je služba radiološke dijagnostike, a planira se nabavka novih ultrazvučnih i rendgen aparata. Očekuje se, kaže dr Stojanović, saglasnost i za nabavku skenera. Bolnica ima i službe za kliničku patologiju, transfuziologiju i farmaciju, kao i zdravstvenu negu.
– Nikada nije dovoljno dobro. Trudimo se da proširimo delatnost i rad na odeljenjima, pogotovu na pedijatriji. U fazi razvoja je pedijatrijska bolnica, zadužbina Karađorđevića, namenjena lečenju obolele dece, kaže Jakšić.
Trenutno je u razvoju služba onkologije. U ovom trenutku imamo dnevnu bolnicu i konzilijum. Na predlog Ministarstva zdravlja prihvatili smo da se rad dnevne bolnice produži u dve smene i otvori stacionarno odeljenje za lečenje onkoloških bolesnika koje će imati 12 postelja. U toku je realizacija tog projekta. Osim proširenja onkološke službe, planiramo da u objektu gerijatrije bude smešten i deo namenjen palijativnom zbrinjavanju.
Dr Stojanović kaže da je u toku implementacija dve nove procedure – za rano otkrivanje tumora dojke (od Ministarstva KBC dobija još jedan digitalni mamograf), a kreće i program interventne neuroradiologije, što je veoma važno ne samo za Zemunsku bolnicu nego i grad Beograd i Srbiju.
KBC je nastavna baza za internističke oblasti i otorinolaringologiju, a ovde je zaposleno 11 nastavnika Medicinskog fakulteta u Beogradu. Naša intencija je da se prošire i oblasti i kadar. Zemunska bolnica ima i svoj Centar za kontinuiranu medicinsku edukaciju, a medicinsko osoblje pohađa kuresve u zemlji i svetu. Centar stimuliše napredovanje struke, s jedne, i napredovanje u akademskom smislu, s druge strane.
Potrebe
Nedostaje i još jedan aparat ultrazvučni kolor dopler, za snimanje krvnih sudova, sa čijom nabavkom bi se smanjila lista čekanja.
Od nedavno održane dobrotvorne modne revije na Belom dvoru sakupljeno je, kao donacija, oko 10.000 evra namenjenih za program edukacije u ranom otkrivanju tumora dojke.
Nećemo na tome stati. Za sve potrebe pokrenućemo sledeće akcije, uz saglasnost nadležnih institucija. Sredstva su neophodna za nove aparate za neonatologiju, pedijatriju i ginekologiju. To su naši prioriteti – zaključuje Stojanović. U amfiteatru KBC danas će biti obeleženo 226 godina postojanja te kuće.
Dr Subotić
Posle doktorata u Beču i rada na bečkoj hirurškoj klinici, utemeljivač moderne hirurgije u Srbiji dr Vojislav Subotić radio je najpre u Zemunu (od 1884). Njegovim dolaskom nastupa „novo doba Gradske bolnice“ koja postaje savremeno lečilište. Dr Subotić je bio profesor i prvi prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kako su gradskoj opštini nedostajala sredstva, Družba sestara milosrdnica prihvatila je da o svom trošku podigne Opštu javnu bolnicu. Zanimljivo je da je 1901. nabavljen novi rendgenov aparat, samo godinu dana nakon što je dodeljena Nobelova nagrada za otkriće X zraka. Zemunska bolnica ostala je pod upravom milosrdnih sestara i po ulasku Zemuna u sastav marionetske NDH, 1941. Po završetku rata, vojna bolnica postaje Javna opšta bolnica. Od 1983. nosi status KBC.
Govorom brojki
– 1.200 zaposlenih
– 250 lekara
– 21 doktor nauka
– 22 magistra nauka
– 5 naučnih radnika
– 10 akademskih radnika
– 25 primarijusa
– 684 bolničke postelje
– 20.000 pacijenata godišnje se bolnički leči
– 1.700 porođaja
– 1.300 dece od rođenja do 19 godina, leči se u ambulantnim i polikliničkim uslovima
– Obavi se 7.000 hirurških intervencija u 10 operacionih sala
– 300.000 specijalističkih pregleda u polikliničkoj službi
– Više od 30 odsto pacijenata su van teritorije Beograda, iz Srbije i Crne Gore, Republike Srpske i distrikta Brčko
Vremeplov
25. februar 1784 – Dan osnivanja bolnice
1945 – Vojna bolnica ponovo postaje Javna opšta bolnica Zemun
1964 – Dograđen je operacioni blok
1965/66 – Završen je novi, četvorospratni deo u kome su smešteni ambulantno-poliklinički deo, apoteka i uprava.
1972 – Dolaskom prof. dr Ivana Lambića osniva se nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu za Internu medicinu
1976 – Dolaskom prof. dr Božidara Stefanovića osniva se nastavna baza Medicinskog fakulteta za ORL.
1976 – Dograđen je operacioni blok na drugom spratu i peti sprat za potrebe neurohirurgije
1983 – Ustanova je registrovana kao Kliničko-bolnički centar Zemun
Tako je počelo
Prva raskužna stanica Kontumac, u kojoj su putnici sa Orijenta izdržavali karantin, a roba i pošiljke dezinfikovani, osnovana je u Zemunu 1730. Lečenje građana obavljali su prvi školovani zdravstveni radnici, hirurzi, koji su po završetku osnovne škole i tri razreda latinske škole odlazili kod nekog pozantijeg hirurga ili na univerzitete u Jozefinsku akademiju. Tamo su posle dve godine školovanja i polaganja ispita dobijali diplomu i zvanje hirurga. Oni su puštali krv, vadili zube, nameštali prelome, pregledali umrle…
Od sredine 18. veka u verskim opštinama osnivaju se prve bolnice – hospitali. Rimokatolička župa formirala je svoju bolnicu 1758. Zemunci srpske nacionalnosti imali su zgradu u blizini Nikolajevske crkve. I jedna i druga dobijaju pomoć od opštine. Generalna komanda, nastojeći da smanji troškove za izdržavanje bolnice, naredila je da se, umesto dve, uredi jedna bolnička zgrada za bolesnike svih veroispovesti, i uvede jedna bolnička kasa, pod upravom Magistrata. Taj dan, 25. februar 1784, ustanovljen je kao dan osnivanja bolnice.
Treći vek
Povodom velikog jubileja – 220 godina postojanja, KBC Zemun je 2004. za doprinos razvoju medicinske nauke i prakse odlikovan ordenom Nikola Tesla I stepena.U junu 2005. god. je u okviru projekta Ministarstva zdravlja Republike Srbije „Hitna rekonstrukcija bolnica u Srbiji“ koje je finansirano iz kredita Evropske investicione banke započeta rekonstrukcija KBC Zemun -Beograd i – još traje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
