Kum neje ala da celo jajce izede

Šalu na stranu, lako je Piroćancima, to im je maternji govor, ali teško da će iko sa strane moći, bez prevoda, da razume šta je „pisac hteo da kaže“. Elem, prevod rečenice sa početka teksta bi glasio ovako: „Kad okrunimo kukuruz sa klipom ćemo da ložimo vatru“.

Za one sa strane Piroćanci imaju izraz – „jebandžija“ (došljak, osoba sa strane). Osobe ženskog pola koje su došle sa strane su, naravno, jebandžike.

Poznati pirotski publicista i novinar Tomislav G. Panajotović je nedavno objavio „Rečnik pirotskog govora“ u kojem je na jednom mestu sakupio sve bogatstvo i lepotu pirotskog dijalekta. Panajotović koji iza sebe ima nekoliko knjiga iz oblasti dijalektologije, kaže da onaj ko tvrdi da je pirotski govor smešan izlaže se riziku da sam ispadne – smešan.

U pirotskom govoru postoje samo dva padeža – nominativ i akuzativ, pa opšti padež preuzima funkciju zavisnih padeža, uz pomoć predloga, kao na primer: žena, na ženu, sas ženu…. „Na ženu mi brat, sas ženu mi se jučera karamo cel d’n“.

Najbolji primer tog „bogatstva“ padeža je i andegdota iz čuvenog pirotskog restorana „Nacional“ koju Piroćanci rado pričaju i prepričavaju. Svojevremeno je u „Nacionalnu“odseo jedan ugledni profesor iz Beograda. Od kelnera je tražio meni. On mu je izbrojao čitav spisak: „Imamo pasulj sas suva rebra, gulaš sas jagnjetinu, gulaš sas teletinu, kupus sas svinjetinu…“. Profesor posle silnog nabrajanja, upita kelnera: „Da li vi upotrebljavate instrumental?“. A on će: „Ama jok, kod nas se sve sprema na zejtin“.

Ima reči u pirotskom govoru koje je teško prevesti na srpski jezik ili reči koje imaju više značenja. Tako na primer reč „onodenje“ označava sve radnje – jesti, spavati, ležati, nešto raditi, ali raditi i „one stvari“.

Vicevi o Piroćancima, koje bije glas da su škrtiji i od Škotlandjana, najbolje pričaju sami Piroćanci a oni se najbolje pričaju na dijalektu.

– Kani kumica kumicu.

– Uzni kumice, banicu (pitu) dok je žeška.

– Fala, več sam izela tri parčetija.

– More, kumice, ti izede šes’ parčetija, ama mi, nečemo da brojimo.

Došli kod Piroćanca gosti. Dugo vreme sede i razgovaraju a domaćin ih ničim ne služi. Najzad se domaćin seti i pita ih:

– Gosti, očete li da se osvežite?

– Može! – kažu svi u glas.

– Ženo, otvori prozor da nam se gosti malo osveže.

Kad Piroćanac vozom krene na put, kad prođe Sičevačku klisuru i „prikaže se koj je i otkude je“, odmah krenu vicevi o Piroćancima. Putovali tako Piroćanac i Bosanac iz Beograda za Pirot. Bili sami u kupeu, pa Bosanac pita Piroćanca: „Dokle putujete?“

– Do Pirot – odgovara ko iz topa Piroćanac.

– Valjda do Pirota – zbunjen je Bosanac.

– Piroćanac je očutao na njegov komentar. Kad su stigli u Pirot, kratko reče: „Kako piše na stanicu – Pirot ili Pirota“.

Običaj je da kad Piroćancu neko dođe u goste, on sve vreme stojeći služi goste. U jednom trenutku neko od gostiju mu kaže: „Ajde, što ne sedneš sas nas, da malko pooratimo, da jednemo i pinemo“. On im odgovori: „Samo vi jednite i pinete, ja se jedem iznutra“.

Dojde kum kod kumicu na gosje, na ruč’k. Kakvo če, što če, kumica s kvo da ga počasti, uzne te mu isprži jedno jajce.“

Dodek kumat jel, na kumicutu se dete urovalo (počelo da plače). Oče i ono da jede ono što jede kum.

Majćka mu ga vanula čuška (gura) i da mu orati da i kum čuje:

– Ćuti de, de se smiri, i za tebe če ostane! Kum neje ala da celo jajce izede!…

Panajotović se zalaže za negovanje, čuvanje i afirmaciju dijalekata, kojim inače govori više od 55 posto stanovnika Srbije.

– Naš dijalekt je godinama potiskivan. A on i ostali dijalekti su izvor za osveženje zvaničnog srpskog jezika i njegovo obogaćivanje. Jezik je bitan element etničkog humora. Kako je specifičan po mnogo čemu, kada se poveže sa tradicionalnom štedljivošću, ispadnu vicevi o škrtosti Piroćanaca koji najbolje pričaju upravo sami Piroćanci- kaže Panajotović.

Oni koji nisu razumeli, „neka si najdu prevodioca“.