Postoje mesta čiji položaj i atmosfera deluju nestvarno, bajkovito, u kojima se osećate kao da ste iskoračili iz redovnog toka vremena i uobičajenog poretka stvari i stupili u neki svet sa druge strane ogledala; to vam niko ne može unapred najaviti, o tome nikakvo objašnjenje ne pruža ni Google Maps, to jednostavno osetite čim u njih dođete.
Jedno od takvih mesta je Počitelj, srednjovekovni utvrđeni grad na obali Neretve, oko 25 kilometara nizvodno od Mostara, u koji nas je dovela predusretljivost naših mostarskih domaćina, a sve ostalo što smo u njemu doživeli režirao najbolji od svih turoperatera – gospodin slučaj.
Dug, opušten i srdačan razgovor uz ispijanje kafe servirane u punoj meraklijskoj opremi (bakrena džezva, fildžan asketskog dizajna i rahat-lokum na raskošno graviranom poslužavniku) na gornjem spratu blagajske tekije je potrajao. Baš potrajao. Nešo nam živo, zanimljivo i uz tipično bosansku mešavinu humora i tragike priča o ljudima i događajima iz prethodnih dvadeset godina. Za obilazak Počitelja i povratak u Mostar nam je ostalo još nešto manje od dva sata. Napuštajući Blagaj i putujući nizvodno uz tok Neretve, pričamo o tome koliko su ta reka i pecanje na njoj potpuno različiti od Dunava i ravničarskog ribarenja. Konačno, pri vrhu uzvišenja koje dominira rečnom dolinom, ugledali smo toranj i zidine utvrđenja. Atmosfera je potpuno mediteranska, nije potrebno ni zatvarati oči da biste zamislili da je Neretva široka kao Jadran i da je druga obala u stvari Italija, koju, nekim čudom, vidite neuobičajeno jasno.
Dug uspon stepenicama ka tornju prekidamo pauzama za posmatranje bajkovitih dvorišta uz kamene kuće; zelenilo i uredno pokošena trava deluju kao da su oteti od kamenitog hercegovačkog pejzaža. To je trenutak kada vas polako obuzima osećaj onostranosti sa početka teksta. Približavamo se najlepšem od dvorišta, virimo kroz ogradu pokušavajući da što bolje vidimo i upijemo mir i harmoniju kojima mesto odiše, sa nepretenciozno ali uredno negovanim i raspoređenim mediteranskim rastinjem, travom i kamenim stazama. Nešo objašnjava da su to kuća i dvorište glasovitog jugoslovenskog i bosanskohercegovačkog slikara Safeta Zeca. Kako je to izgovorio, iz jedne od susednih kuća izlazi prosedi gospodin dostojanstvenog držanja, pozdravlja nas i započinje sa nama razgovor kao da se poznajemo godinama i da nas je nestrpljivo čekao baš na tom mestu. Pošto je čuo da je Ana vajarka, bez dvoumljenja i spontano nas poziva da pogledamo njegove radove. U samom ateljeu i dvorištu koje se prostire ispred njega osećaj onostranosti koji vas je već pri dolasku obuzeo doživljava kulminaciju. Brojne slike i bakropisi u različitim fazama finalizacije, knjige, presa i jedna lasta koja izleće iz svog gnezda svijenog uz gredu na plafonu ateljea našeg počiteljskog domaćina. Kažu da laste vole dobre ljude.
Putopis iz Počitelja „Laste u ateljeu nad Neretvom“ izabran je za najbolji objavljen u junu u rubrici Dopisnica, a autor Uroš Ćemalović osvojio je vikend za dve osobe na Kopaoniku, dar agencije Kon Tiki. Nagradni konkurs Danasa i Kon Tikija nastavlja se i u julu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
