Jedan od omiljenih TV likova iz mog detinjstva bio je Dimnjačar, kome je Boris Dvornik podario svoj jedinstveni glumački šarm u seriji „Kapelski kresovi“, čija se radnja zbivala u Gorskom kotaru, odnosno u Delnicama. Tako je to mesto za mene dobilo tajanstvenu privlačnost. Zahvaljujući autocesti Zagreb – Rijeka, s početka ovog leta ispunjavam svoju malu detinjastu želju.
Eto me u „najvišoj“ varoši u Hrvatskoj, skrivenoj u gustoj četinarskoj šumi, koju okružuju visoke planine u Nacionalnom parku Risnjak. Kasno je popodne i prijatno je na škrtom suncu u kraju u kome je sve u znaku zime, baš kao i turistička kućica koja svedoči da su baš u Delnicama napravljene prve skije u Hrvatskoj, da je tu još 1932. godine održano prvenstvo Jugoslavije u skijaškom trčanju, a samo četiri godine kasnije izgrađena je i Skijaška skakaonica, pa je održano i prvo takmičenje u skijaškim skokovima.
Zime su ovde duge, hladne, s puno snega, što je odredilo i specifičnu gradnju kuća. Primer je kuća porodice Rački z 17. veka, koja ima kuhinju ili vežu u centralnom delu, iz kog se merdevinama penje u izbu (potkrovlje), gde se sušilo meso i voće. Drugi glavni prostor u kući bila je hiža ili soba sa ulične strane, a poslednja prostorija u kući bila je staja, gde se osim ovaca nalazio i nužnik. Sve je bilo podređeno surovoj klimi ovog kraja jer se najčešće mesecima nije moglo ni izaći iz kuće. A ipak, upravo tu, kraj reke Kupe, nalazi se čudesna Dolina leptira, u kojoj živi preko 500 vrsta leptira, a neki su i endemski.
Delnice su naseljene tek u 15. veku i žitelju su govorili čakavski, da bi pod naletom Turaka mesto bilo potpuno napušteno, a kasnije naseljeno novim stanovnici koji su govorili kajkavski, a kad se vratilo nešto starosedelaca, razvio se i specifičan lokalni govor. Izolovane, daleko od puteva, Delnice su svoju tajanstvenost čuvale sve do izgradnje pruge Karlovac – Rijeka u 19. veku, koja je donela prosperitet kraju jer do tada ljudi ovog kraja preživljavali su od „kirijašenja“, odnosno zapregom su prevozili kukuruz, pšenicu i drvo na Primorje da bi ih menjali za so, ribu i voće. Zato je na tom šumovitom putu bilo dosta prenoćišta i gostionica.
Delnice danas imaju nekoliko hiljada stanovnika. Mala varoš izgleda kao razglednica koju ste dobili od nekog ko je služio vojsku u JNA s početka osamdesetih godina prošlog veka. Ušuškana, tiha, kao u velikom parku.
Hotel „Risnjak“ sunčanu terasu s koje možete gledati na lepe kuće u cveću pokrivene limenim krovovima i okružene gomilama iscepkanih drva za ogrev jer sneg poslednji pao je u Delnicama s početka juna.
A eto, do Rijeke i do mora jedva je pola sata. To su čari neobično lepe, mistične i idilične Primorsko-goranske županije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
