Samo jedan kabl nas deli od lifta za svemir

Svemirski lift, kao što možete da zamislite, ide korak dalje. Osnova je kabl koji se proteže od svemira do Zemlje – hiljade metara kabla.

Umesto da koristi raketu za putovanje u svemir, kabina se podiže duž kabla, što zahteva samo delić energije potrebne za lansiranje rakete i ne proizvodi nikakvo zagađenje, piše Science Focus.

Zvuči nemoguće, ali ljudi su ovu ideju ozbiljno razmatrali tokom godina.

Čudno je, ali o ovoj ideji se diskutuje još od 1895. godine, kada je ruski naučnik i pionir astronautike Konstantin Cijolkovski predložio „merdevine za nebo“.

Prvi problem je kako pričvrstiti kabl u svemiru.

Odgovor su sateliti u geostacionarnoj orbiti.

Geostacionarna orbita je specifična udaljenost od Zemlje na kojoj objekti ostaju na jednom preciznom mestu iznad nas, umesto da kruže oko Zemlje.

Ovo bi postavilo našu tačku za vezivanje kabla na oko 36.000 km  iznad ekvatora.

Svemirski liftovi bi bili mnogo brži način za dolazak u svemir, posebno sa zalihe.

Sada mora biti postavljen neverovatno dugačak kabl sa satelita.

Ako satelit poveća svoju visinu dok kabl pada, to će neutralisati težinu kabla i omogućiti da ostane na pravom mestu. (Takođe možete dodati veliku protivtežu na kraju kabla u svemiru da pomognete.)

Ispod geostacionarne orbite, gravitacija održava kabl zategnutim; iznad nje, centrifugalni efekti obavljaju istu funkciju.

Kabl mora biti pričvršćen za Zemlju i na neki način ukorenjen.

Neki istraživači predlažu da sidrište bude na vrhu planine ili na tornju, kako bi se smanjila dužina potrebnog kabla.

Noviji koncepti predlažu mobilnu bazu na brodu ili platformi koja bi se kretala po međunarodnim vodama i mogla bi da se premesti da izbegne oluje (ili padajući svemirski otpad, ukoliko nešto pođe po zlu na vrhu).

Evo, sada imamo naš svemirski lift.

On koristi „penjača“ koji povlači teret uz kabl.

Ali, neće li podizanje tereta u orbitu povući celu konstrukciju na naše glave? Stručnjaci kažu da neće.

Proračuni pokazuju da možete pričvrstiti teret težine do jedan odsto mase kabla. A pošto kabl verovatno teži stotine tona, to je i dalje značajna težina.

Ali i dalje postoji problem sa kablom: treba da bude 50 puta jači od čelika!

Istraživači pokušavaju da naprave kabl dovoljno snažan već godinama, ali svi pokušaji su do sada propali.

Međutim, nedavni izveštaj Međunarodne akademije astronautike sugeriše da bi ugljenični nanotubusi ili grafen mogli imati potrebnu snagu. Prognoze ukazuju da bi svemirski liftovi mogli postati stvarnost za samo nekoliko godina.