Špricer mora da bude ladan, da ga ima mnogo i da je džabe – urbana je legenda u kojoj je glavni lik piće koje je, bez svake sumnje, važan deo srpske tradicije, nezaobilazan detalj slavske trpeze, dodatak poslovnih i društvenih okupljanja i proslava.
Ona starovremska verzija „litar vina i sifon“ sa izlaskom soda-vode iz igre zamenjena je onim „litar na litar“, koji podrazumeva litar kisele i litar vina. Znalci kažu da to baš i nije isto, ali je špricer sa kiselom vodom na neki način platio cenu modernizacije i prilagodio se procesu tranzicije. Boreći se protiv premise da se „špricer pravi samo od loših vina“, koja je doprinela da se špricer svrsta u manje kvalitetna pića, Knjaževčani su ustali u odbranu i zaštitu špricera organizujući Špricerfest. Ovogodišnji, inače treći po redu iznedrio je svetskog rekordera u brzom ispijanju špricera. Prošlogodišnju titulu je odbranio i rekord popravio Knjaževčanin Dejan Paunković, koji je pet špricera popio za 22 sekunde i 15 stotinki, dok je tata-mata za brzo pravljenje špricera, uz metod “pola u čašu, pola na sto” bio dr Rodoljub Ranđelović. Znamenitost trećeg Šricerfesta, koji je uz podršku udruženja vinara i udruženja privatnih preduzetnika organizovalo Udruženje ‘’Manifesto’’, jeste i najduži špricer u Srbiju, dug ravno deset metara. Takmičenja je pratila brojna publika koja je, što je mora se priznati, sasvim razumljivo budući da je reč o Špricerfestu, spas od vrelih 36 Celzijusovih stepeni nalazila u špriceru. Za dovoljne količine, jedan od uslova iz već pominjane urbane legende, pobrinula se kafana „Milošev konak“, kao i za jako važnu podlogu. To može da bude dobra jagnjetina, ćevap na čačkalici “sa prepečen lebac” i prepržolj, zaštitni znak Knjaževca, preporuka je ugostitelja Dragana Ćirića, a njemu s obzirom na iskustvo treba verovati. Treću godini zaredom Knjaževac se odužuje špriceru Špricerfestom, originalnim događajem i jedinstvenim spojem zabave, kulture, tradicije i duha hedonistički nastrojenog naroda, kako je razloge za osnivanje originalnog festivala u Manifestu Špricerfesta objasnio Vladan Jeremić. Knjaževčani ovim festivalom pokazuju da se špricer pravi od dobrih vina i troši uz dobru hranu, a Špricerfest pokazuje građansko, kulturno i veselo lice Srbije, koje uživa u sitnicama koje život znače. Špricerfest će doprineti da se ovo piće, sastavni deo naše nematerijalne baštine, bude sačuvano za generacije budućih ljubitelja “ladnog belog, pa presečenog“, napravljenog od najboljeg grožđa, odnegovanog i ubranog u zemlji Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
