Ljudi potpuno pogrešno tumače emocije svojih pasa: Nova studija otkriva velike zablude

Volimo da mislimo da možemo tačno da kažemo kako se naši psi osećaju – ali nova studija sugeriše da mnogi od nas pogrešno shvataju.

Istraživači sa Državnog univerziteta Arizone (ASU) su otkrili da kada su ljudi dobro raspoloženi, verovatnije je da će misliti da pas izgleda tužno. A kada se ljudi osećaju malo loše, skloni su da zaključe da isti pas izgleda srećno, piše Science Focus.

Ovo je suprotno od načina na koji čitamo druge ljude – kada komuniciramo sa drugim ljudima, skloni smo da njihove emocije tumačimo kao slične našim.

„U ovoj oblasti kako ljudi razumeju emocije pasa, stalno sam iznenađen“, rekao je koautor studije Klajv Vin. „Tek smo zagrebali površinu onoga što se ispostavlja kao prilično velika misterija.“

Istraživači kažu da bi rezultati mogli imati stvarne implikacije na to kako brinemo o našim kućnim ljubimcima.

„Ako možemo bolje da razumemo kako doživljavamo emocije životinja, možemo bolje da brinemo o njima“, rekla je prva autorka dr Holi Molinaro, u to vreme doktorantkinja na Državnom univerzitetu Arizone, koja je proučavala ponašanje životinja.

Volonterima su prvo prikazane slike osmišljene da ih podstaknu na pozitivno, negativno ili neutralno raspoloženje. Zatim su gledali kratke video snimke (veoma slatkih) pasa i procenjivali kako se životinje osećaju.

Učesnici koji su videli srećnije slike, ocenili su video pse kao tužnije i obrnuto.

Video snimci su prikazivali tri psa – Olivera, Kanjona i Henrija – u situacijama koje su trebalo da ih navedu da se osećaju optimistično, nelagodno ili neutralno. Poslastice, igračke i obećanja o poseti „baki“ korišćeni su da bi se podiglo njihovo raspoloženje. Usisivači i fotografije mačaka korišćeni su da bi se ono spustilo.

Što se tiče toga zašto ljudi pogrešno tumače emocije pasa, naučnici još nemaju odgovor. Vin je rekao: „Ljudi i psi žive u bliskom odnosu jedni sa drugima najmanje 14.000 godina.

„Za to vreme, psi su naučili mnogo toga o tome kako da se slažu sa ljudima. Pa ipak, naša istraživanja sugerišu da postoje prilično velike praznine u načinu na koji razumemo šta psi osećaju.“