Manastir Davidovica: Na izvoru lekovite vode

Po dolasku, ljubazno i prijateljski će vas dočekati Igumanija manastira Darija Popović. Manastir Davidovica je zadužbina Dimitrija Nemanjića, najmlađeg sina Vukana Nemanjića. Kada se Dimitrije zamonašio uzeo je ime David, po njemu je i manastir dobio ime Davidovica. Vukan Nemanjić je bio najstariji sin Stefana Nemanje Prvog, upravljao je Zetom do 1208. Manastir je posvećen Svetom Bogojavljanju i jedan je od retkih srpskih srednjovekovnih manastira za koji se sa sigurnošću zna tačan datum osnivanja, i to zahvaljujući dokumentu gradnji crkve koji je ostao sačuvan u Dubrovačkom arhivu. U ugovoru koji je 30. avgusta 1281. župan Dimitrije zaključio sa Dubrovčaninom, Desinom de Risa i njegovim sinom Blažom , stajalo je da se „… za sumu od 150 solida ima izgraditi crkva u roku od godinu dana…“ Ugovor je ispoštovan i crkva je završena 1282. godine.

Manastir je jednobrodna građevina, sa apsidom i kupolom, dok su pravougaone pevnice pretvorene u bočne kapele – paraklise – sa osmougaonim kubetima. Manastir pripada Raškoj školi arhitekture. Manastirska crkva je podignuta na temeljima Vizantijske bazilike iz VI veka, to se zaključilo na osnovu arheoloških istraživanja u kojima je pronađen temelj bazilike i mnoštvo nadgrobnih spomenika iz ranog srednjeg veka. U blizini Davidovice u Slatini, nalazio se u srednjem veku, dvor kneza Vratka- Jug Bogdana, u kome se rodila potonja kneginja Milica i devetoro braće-devet Jugovića – Boško, Damjan, Mitar, Momir, Nenad, Nikola, Petar, Vojin i Stepan. Knez Vratko upravljao je oblašću oko Brodareva, srednjovekovnom župom – Ljuboviđom. Posle Boja na Kosovu, kaže legenda, kneginja Milica je sahranila braću u Davidovici. Knez Vratkova nadgrobna ploča ukrašena je grbom sa štitom u medaljonu, a grobnica monaha Davida sačuvana je u narateksu hrama. Na grobu monaha Davida dešavala su se mnoga čudesna isceljenja, a njegov grob je poštovan kao grob svetitelja.

Manastir Davidovica je bio jedan od stubova razvoja srpske crkve i države. Krajem 17. veka manastir je spaljen, a monasi su pošli sa Arsenijem Čarnojevićem. Manastir, tokom vekova paljen i rušen, dugo je bio devastiran. Čuveni srpski arhitekta Aleksandar Deroko je tokom svojih putovanja Polimljem, 1931. godine posetio manastir i ukazivao na njegov značaj, ali su tek 1960. izvedeni konzervatorski radovi. Direktor Muzeja u Prijepolju Slavoljub Pušica i lokalno stanovništvo pokrenulo je inicijativu krajem devedesetih godina da se manastir obnovi. Zahvaljujući Vladi Republike Srbije i donatorima, prikupljena su sredstva i manastir je rekonstruisan pod nadzorom arhitekte Veljka Vučkovića. Manastir je 1998. osveštao patrijarh Pavle a ubrzo je obnovljen i monaški život. Duhovnik manastira je arhimandrit Nektarije Janković. U manastirskom kompleksu vlada red…..“… Javašluk je uvek kada nema discipline, disciplina je najvažnija“ – ističe u razgovoru igumanija Darija. Pored crkve je izvor sa vodom za koju mnogi tvrde da je lekovita, posebno za osobe koji imaju problem sa govorom. Prilikom odlaska iz manastira igumanija Darija daće vam blagoslov i pozvati vas da ponovo dođete u ovaj srednjovekovni biser Stare Raške.