Megalodon: Naučnici otkrili iznenađujuće detalje o najvećoj ajkuli koja je ikada postojala

Megalodon (Otodus megalodon) je izumrla vrsta džinovske ajkule koja je živela pre oko 23 do 3,6 miliona godina i smatra se jednim od najvećih i najmoćnijih predatora u istoriji Zemlje.

Međunarodni tim naučnika, predvođen paleontologom Kenšuom Šimadom sa Univerziteta DePol u SAD, utvrdio je da je megalodon (Otodus megalodon) verovatno bio duži i vitkiji nego što su to ranije interpretacije sugerisale, piše Science Alert.

„Ovo istraživanje pruža do sada najtemeljniju analizu veličine i oblika tela megalodona“, kaže morski biolog Filip Sterns, bivši istraživač sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu, a sada zaposlen u SeaWorld-u.

„Umesto da podseća na gigantskog velikog belog ajkulu, megalodon je verovatno više ličio na ogromnu limunsku ajkulu, sa vitkijim i izduženijim telom. Takav oblik ima više smisla za efikasno kretanje kroz vodu.“

Jedna od najvećih misterija iz sveta fosila

Megalodon ostaje jedno od najfascinantnijih stvorenja u fosilnim zapisima. Živeo je pre 23 miliona do 3,6 miliona godina, tokom čega je zauzimao vrh prehrambenog lanca, sve dok nije izumro.

Znamo da je bio ogroman u poređenju sa današnjim ajkulama, ali je otkrivanje njegovog stvarnog izgleda izuzetno teško. To je zato što je, kao i kod savremenih ajkula, njegov skelet bio uglavnom sastavljen od hrskavice, koja se retko fosilizuje.

Jedini sačuvani ostaci su zubi i pršljenovi, koji ukazuju na to da je ova morska neman mogla biti dugačka između 11 i čak 40 metara.

Većina procena sugeriše raspon od 13 do 18 metara, a mnogi naučnici su ranije koristili belu ajkulu (Carcharodon carcharias) kao osnovu za rekonstrukciju tela megalodona. Model su zasnivali na jednom od najpotpunijih fosila megalodona – gotovo celokupnoj kičmi dugoj 11 metara, pronađenoj u blizini Belgije.

Iako je velika bela ajkula impresivan i snažan predator, ne grade se sve ajkule na isti način.

Nova metoda upoređivanja sa 165 vrsta ajkula

Umesto da analiziraju kičmu megalodona samo u kontekstu nekoliko vrsta ajkula, Šimada i njegove kolege su je uporedili sa 145 živih i 20 izumrlih vrsta ajkula.

Posebno su se fokusirali na izračunavanje veličine delova tela koji nedostaju u fosilnom zapisu – glave i repa.

Njihova analiza je pokazala da je megalodon imao duži i tanji oblik tela, sličniji limunskoj ajkuli (Negaprion brevirostris) nego beloj ajkuli.

Prema ovoj novoj rekonstrukciji:
Glava megalodona činila je 16,6% dužine tela, što znači da bi fosil iz Belgije imao glavu dugu 1,8 metara.
Rep mu je činio 32,6% dužine, što znači da je bio dug 3,6 metara.
Ukupna dužina ovog primerka bila bi 16,4 metra.

Megalodon, koliko je zaista bio veliki?

Iako belgijski fosil pruža mnogo podataka, nisu to jedini pronađeni pršljenovi megalodona – niti su najveći.

Najveći pršljen u ovoj kolekciji bio je dug 15,5 cm, dok su pršljenovi pronađeni u blizini Danske dostizali i 23 cm u širinu.

Ako je ovo najveća moguća veličina pršljenova megalodona, naučnici su izračunali najveću moguću dužinu ovog drevnog predatora.

„Trenutno, 24,3 metra je najrealnija maksimalna procena dužine megalodona koja se može naučno opravdati na osnovu fosilnih zapisa“, kaže Šimada.

To znači da je megalodon mogao biti dugačak kao dva školska autobusa postavljena jedan iza drugog. Iako su i danas neke ajkule, poput kit ajkule (Rhincodon typus), dugačke oko 20 metara, a pravi kitovi mogu biti znatno veći, megalodon je verovatno bio jedan od najvećih grabljivaca u istoriji okeana.
Dizajn tela za ogromne razmere

Zanimljivo je da većina velikih morskih životinja ima vitko, hidrodinamično telo.

Bela ajkula ima čvrsto, zdepasto telo, koje joj omogućava kratke nalete velike brzine. Nasuprot tome kit ajkule i kitovi imaju duže, aerodinamičnije telo, koje im omogućava efikasnije plivanje i manji otpor vode.

Ako je megalodon imao slično vitko telo, to bi objasnilo kako je mogao da naraste mnogo veći od bele ajkule, čija maksimalna dužina ne prelazi 6 metara, jer bi energetski zahtevi za plivanje i lov bili manji.

Naučnici procenjuju da bi megalodon dužine 23,4 metra mogao da pliva brzinom od 2,1 do 3,5 km/h, koristeći iznenadne izboje brzine samo kada je to bilo neophodno.

Nova perspektiva o najvećoj ajkuli svih vremena

„Ovo istraživanje ne samo da poboljšava naše razumevanje izgleda megalodona, već pruža i okvir za proučavanje uticaja veličine na kretanje morskih životinja“, kaže Sterns.

„Gigantizam nije samo pitanje rasta – već i evolucije pravilnog oblika tela za preživljavanje u takvim razmerama. A megalodon je možda bio jedan od najekstremnijih primera tog fenomena.“