Iako multipla skleroza, neurološka bolest nepoznatog uzroka, nije česta, ona predstavlja ozbiljan zdravstveni i socijalni problem, jer je najčešća neurološka bolest odgovorna za razvoj invaliditeta u kategoriji mlađih odraslih osoba, kaže za Zdravlje Danas dr Jelena Drulović, neurološkinja Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije i član Evropske grupe za istraživanje epidemiologije multiple skleroze.
Prema njenim rečima, bolest se javlja najčešće između 20 i 40 godine života, a simptomi su veoma različiti. Naime, svaki neurološki simptom može da bude i simptom multiple skleroze zbog toga što ta bolest može da zahvati bilo koji deo mozga i kičmene moždine. Često se javljaju smetnje sa vidom, odnosno gubitak vida na jednom oku ili zamagljenost, zatim vrtoglavica, slabost ruku i nogu, žarenje, trnjenje u bilo kom delu lica i tela.
Kakva je dijagnostika multiple skleroze kod nas i gde smo mi u odnosu na svet?
– Dijagnostika kod nas je ista kao i u svetu i tu apsolutno ne zaostajemo. Dijagnostika ove bolesti se mnogo menjala u poslednjih desetak godina, pre svega zbog velikih napredaka u terapijskim mogućnostima, kada je ova bolest u pitanju. Dijagnoza se postavlja na osnovu s jedne strane kliničkih ispoljavanja, a s druge strane na osnovu nalaza magnetne rezonance glave i kičmene moždine ukoliko je to potrebno. U nekim situacijama je neophodan i pregled različitih antitela u krvi, nekih enzima, takođe i pregled likvora.
Koje se savremene terapije kod nas koriste?
– Od pre 20 godina se dogodila revolucija u terapiji multiple skleroze zahvaljujući činjenici da sada postoje lekovi, kojima možemo da menjamo prirodni tok bolesti. Od 2005. godine lek interferon beta, koji menja prirodni tok bolesti, dostupan je određenom broju naših bolesnika s relapsno-remitentnim oblikom. Međutim, kada je u pitanju primarno progresivna forma multiple skleroze mi za sada nemamo lekove za koje je dokazano da mogu da menjaju njen prirodni tok. Primarno progresivnu formu možemo da lečimo primenom simptomatske terapije, odgovarajućih rehabilitacionih tretmana, ali ne možemo da menjamo njen prirodni tok. Odnedavno postoje i drugi lekovi koji se primenjuju u tretmanu ove bolesti, kao što je monoklonsko antitelo natalizumab.
Mnogi se žale da je terapija multiple skleroze skupa i da su liste čekanja za primenu određenih terapija predugačke. Zašto je to tako?
– To je istina i radi se o lekovima čija je cena izuzetno visoka. Farmaceutska industrija je odredila cenu lekova i ona je ista svuda u svetu. Za jednog pacijenta potrebno je izdvojiti više od 10.000 evra godišnje, što je izuzetno mnogo, ne samo za našu zemlju, nego i za sve druge zemlje sveta. Kada govorimo o interferonu beta, radi se pre svega o biološkim terapijama, koje se proizvode na komplikovan način i to uslovljava njihovu cenu. Nove terapije koje dolaze su još skuplje i to nažalost predstavlja ogroman problem u svim zemljama.
Nekontrolisana studija
Jedno vreme se o trošku RFZO radilo takozvano „produvavanje vena vrata“ pri lečenju multiple skleroze. Kakav je stav neurologa pri primeni ove metode?
– Profesor Zamboni iz Italije obavio je istraživanje 2009. godine u jednoj nekontrolisanoj studiji u kojoj je ukazao da postoje venske anomalije koje dovode do poremećaja venske drenaže mozga kod svih bolesnika od multiple skleroze, ali da one ne postoje kod zdravih osoba. Međutim, u kasnijim studijama je pokazano da ne postoji značajno veća učestalost anomalija na venskom sistemu kod osoba sa multiplom sklerozom u odnosu na zdrave osobe ili osobe sa drugim oboljenjima. Neophodno je da se nastavi sa ovim istraživanjima i neurolozi u čitavom svetu su spremni da podrže sprovođenje ove metode kada se povezanost između nastanka multiple skleroze i suženja vena vrata, koje odvode krv iz mozga, bude dokazala, ali i utvrdi da ova procedura nije rizična.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
