Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara

Smrt Sulejmana Veličanstvenog i posmrtna maska. Kako je ideja o tome kako će ga pamtiti u istorji Sulejmanu došla glave? Na čemu počivaju despotska društva? Na ratovima – Sulejman je za 46 god na vlasti vodio 22 rata. 1565 nije uspeo da osvoji Maltu, izgubio je rat – pa zar da ga tako pamte u istoriji? Brzo prikuplja vojsku od 300 000 vojnika sa namerom da osvoji Beč (anulira poraz sa Malte). Ali već je patio od gihta zbog čega je morao da se kreće u invalidskim kolicima, nije mogao više da jaše konja i tsl. Naročito je bio pod stresom kada je njegova moćna vojska bila zaustvaljeno u nekom sporednom, malom utvrđenju u Sigetu. Njemu najmoćnijem čoveku na Zemlji našao se na putu nekakav beznačajan čovek – Mikloš Zrinski. Ostalo je poznata istorija, Sulejman je umro od izliva krvi u mozak 30-ti dan neuspele opsade, osmanije su dva dana kasnije osvojile Siget 8.09.1566, Zrinski je junački poginuo poput antičkih leonida. Da bi izbegao nemire u vojsci, koja je još uvek bila angažovana u pohodu, veliki vezir Mehmed-paša Sokolović je odlučio da vest o sultanovoj smrti sačuva u tajnosti – dok njegov naslednik Selim ne dođe pred očev kovčeg. Rečeno učinjeno, kako? Tako što je „naš“ umetnik PREPARIRAO Sulejmana tako „da je izgledao kao živ“; sedeo je u šatoru pored prozora, povremno su ga pronosili na nosilima da ga vojska vidi. Ali kako je bilo toplo vreme, vosak se topio, pa je „naš“ umetnik stalno morao da popravlja „posmrtunu masku“!