Najopasnija zimska zamka već je na putevima i ne prašta greške: Ovaj savet može vam spasiti život

Takvi uslovi dodatno otežavaju vožnju, posebno na saobraćajnicama koje putarske službe ne stignu na vreme da očiste u slučaju iznenadnih padavina.

Krajem decembra takozvani crni led na jednoj autoputevskoj deonici u Japanu izazvao je tešku lančanu saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule dve osobe, dok je 26 ljudi povređeno. Slična situacija dogodila se i u američkoj saveznoj državi Kanzas, gde je crni led doveo do masovnog proklizavanja vozila, do te mere da su pojedini ljudi, u panici, iskakali iz automobila u pokretu.

Crni led je posebno opasan jer ga je gotovo nemoguće uočiti golim okom. Reč je o izuzetno tankom sloju leda koji nastaje nakon ledene kiše ili kada se mokar kolovoz ponovo zaledi usled naglog pada temperature.

Saobraćaj dodatno doprinosi ovom fenomenu, jer topli pneumatici vozila delimično otapaju sneg i led, koji se potom, kada se intenzitet saobraćaja smanji, ponovo smrzava i formira providan, klizav sloj. Poseban oprez neophodan je na slabije prometnim putevima, kao i tokom noći i u ranim jutarnjim satima, piše Auto klub.

Šta uraditi ako na putu naiđete na crni led

Stručnjaci iz Američkog auto-kluba (AAA) i američke Nacionalne agencije za bezbednost saobraćaja (NHTSA) upozoravaju da je najčešća greška vozača instinktivno naglo kočenje. Upravo to gotovo uvek dovodi do potpunog gubitka kontrole nad vozilom.

Ako posumnjate da ste na crnom ledu – jer automobil „pluta“, volan postaje lagan ili vozilo ne reaguje kako očekujete – odmah skinite nogu sa gasa, ali bez naglih pokreta. Vozilo treba pustiti da se samo usporava, koristeći inerciju.

Ako dođe do proklizavanja:

Ne kočite naglo, čak ni ako imate ABS. Lagani, pulsirajući pritisak je jedina dozvoljena opcija.

Volan okrećite u pravcu u kom želite da se automobil kreće, a ne suprotno od klizanja. Ovo je savet koji posebno naglašava britanski RAC (Royal Automobile Club).

Kod vozila sa manuelnim menjačem, prebacivanje u nižu brzinu pomaže usporavanju bez dodatnog klizanja.

Kod automatskog menjača, prebacivanje u „L“ ili „2“ režim (ako postoji) može pomoći u zadržavanju kontrole.

Američki stručnjaci takođe savetuju da se poveća razmak između vozila i da se izbegavaju preticanja, jer i kratko kočenje na crnom ledu može imati ozbiljne posledice. Posebno rizična mesta su mostovi, nadvožnjaci, senoviti delovi puta i ulazi u tunele – jer se tu kolovoz najbrže zaledi.

Ako se vozilo potpuno otme kontroli, savet je da ostanete u automobilu, sa vezanim pojasom, dok se ne zaustavi, osim ako ne postoji neposredna opasnost od sudara s drugim vozilima. Iskakanje iz automobila u pokretu, iako se viđa na viralnim snimcima, stručnjaci ocenjuju kao izuzetno opasno i potencijalno smrtonosno.

Na kraju, i AAA i NHTSA naglašavaju da je najbolja odbrana od crnog leda – preventiva: smanjena brzina, zimske gume, izbegavanje noćne vožnje kad god je moguće i dodatni oprez u ranim jutarnjim satima.