NASA-in „zombi“ satelit poslao snažan radijski impuls posle 60 godina tišine

NASA-in satelit Relay 2 lansiran je još 1964. godine, ali je već 1967. prestao s radom zbog kvara na oba ugrađena transpondera. Ipak, sredinom 2024. iznenada je „progovorio“ – emitovao je kratak, ali izuzetno moćan signal, navodi se u novoj studiji objavljenoj na arXiv-u 13. juna. Istraživanje još nije prošlo stručnu recenziju.

„U pitanju je bio izuzetno snažan radio-puls koji je nakratko zasenio sve ostalo na nebu“, izjavio je autor studije, profesor Klensi Džejms sa Instituta za radioastronomiju pri Univerzitetu Kertin u Australiji, za New Scientist, prenosi Live Science.

Signal je trajao svega 30 nanosekundi – prekratko da bi bio deo bilo kog funkcionalnog sistema na satelitu, pa su naučnici isključili mogućnost namerne transmisije. Umesto toga, sumnjaju da je do signala došlo usled udara mikrometeorita ili elektrostatickog pražnjenja.

Misteriozni signal zabeležen je pomoću australijskog radio-teleskopa ASKAP (Australian Square Kilometer Array Pathfinder), koji se sastoji od 36 identičnih antena i koristi se za detekciju intenzivnih radijskih bljeskova. Takvi bljeskovi obično dolaze iz udaljenih galaksija i mogu proizvesti energiju uporedivu s trodnevnim zračenjem Sunca – u deliću sekunde.

Međutim, ovaj konkretan signal nije stigao iz dubokog svemira, već iz naše galaksije, i to iz neposredne blizine Zemlje. Bio je toliko blizu da ga teleskop nije mogao jasno fokusirati – kao kad telefon pokušava da uhvati previše blizak kadar.

U početku su istraživači pomislili da su možda otkrili nov pulsar ili neki drugi nepoznati objekat, ali su daljom analizom utvrdili da je Relay 2 najverovatniji izvor signala.

Pošto su isključili da je signal došao iz sistema na satelitu, naučnici su razmotrili dve mogućnosti. Prva je da je satelit pogodio mikrometeorit, što može izazvati nastanak oblaka plazme ili električnog polja na površini. Takvi udari, navode u radu, mogu proizvesti direktno radiozračenje.

Ipak, verovatniji uzrok je, smatraju autori, elektrostaticko pražnjenje – nagli prelazak elektriciteta između površina koje imaju različit električni naboj. Kako je Relay 2 među prvim svemirskim objektima, moguće je da je napravljen od materijala sklonijih akumulaciji elektriciteta, što bi povećalo verovatnoću ovakvog događaja.

„Već dugo znamo da elektrostaticka pražnjenja mogu izazvati radijske impulse“, dodali su istraživači.

Profesorica Karen Aplin sa Univerziteta u Bristolu, koja nije učestvovala u studiji, kaže da je teško sa sigurnošću utvrditi koji od dva scenarija je tačan, jer su signali koje proizvode gotovo identični. Ipak, navodi da bi ovo otkriće moglo da otvori vrata novim načinima za proučavanje elektrostatickih pražnjenja u svemiru.

„U eri kada u orbiti kruži sve više malih, jeftinijih satelita koji imaju minimalnu zaštitu, ovakva radijska detekcija mogla bi da postane nova metoda za procenu opasnosti od elektrostatickih pražnjenja u svemiru“, istakla je Aplin.